Više hiljada građana i studenata okupilo se u subotu veče u Podgorici, zahtevajući ostavke čelnika bezbednosnog sektora zbog propusta policije tokom stravičnog masakra na Cetinju, koji se dogodio 1. januara ove godine. U tom incidentu, Aleksandar Martinović je ubio 13 osoba, a među njima su bili i dva dečaka. Protest, organizovan od strane neformalne studentske grupe „Kamo śutra?“, ukazao je na ozbiljnost situacije i nezadovoljstvo građana prema trenutnim vlastima.
Jedan od vođa protesta, student Milo Perović, istakao je da su njihovi zahtevi jasno definirani – smena ministra unutrašnjih poslova Danila Šaranovića i potpredsednika Vlade za bezbednost i odbranu Alekse Bečića. Kako je rekao, nakon što su ovi zahtevi ignorisani, studenti se osećaju primoranim da „promene adresu na koju šalju svoje zahteve“ te da direktno zahtevaju akciju od premijera Milojka Spajića.
Itana Dragojević, studentkinja i jedan od organizatora, naglasila je da ako do 1. februara ne bude odgovora na njihove zahteve, studenti su spremni na „građansku neposlušnost“. Protest počeo ispred zgrade Ministarstva unutrašnjih poslova, gde su učesnici minutom ćutanja odali poštu žrtvama, a zatim su se uputili ka Skupštini Crne Gore.
Pored smene ključnih lica u bezbednosnom sektoru, organizatori protesta traže i demilitarizaciju, kao i oduzimanje i uništavanje ilegalnog oružja. Takođe, zahtevaju reviziju dozvola za posedovanje oružja, reformu policijskih struktura, vraćanje građanskog obrazovanja u škole i poboljšanje pristupa mentalnom zdravlju. Ove tačke ukazuju na širok spektar problema s kojima se mladi i šira javnost suočavaju, a koji izlazi iz okvira samo jednog događaja.
Neformalne grupe su se distancirale od bilo kakve političke stranke, naglašavajući da su protesti vođeni potrebom slobodnih građana da izraze svoje nezadovoljstvo trenutnom situacijom. Tokom prethodnih protesta, neki članovi su se suočili s prijetnjama, posebno žene koje su govorile. Unatoč pritiscima, podrška pokretu raste, kako su istakli organizatori, dobijajući potporu univerzitetskih profesora, civilnih aktivista, kulturnih stvaralaca i sportista.
Masakr koji je uzburkao javnost dogodio se kada je Aleksandar Martinović, 1. januara, u kratkom vremenskom periodu, na nekoliko lokacija, ubio 12 sugrađana i ranio četiri osobe. Policija je prijavila da je u trenutku zločina na Cetinju bilo samo desetak policajaca, što je izazvalo dodatnu sumnju u efikasnost bezbednosne strukture i njihovu sposobnost da reagiraju na hitne situacije. Martinović je na kraju, opkoljen policijom, izvršio samoubistvo.
Premijer Spajić se posle sastanka Vijeća za nacionalnu bezbednost obavezao na donošenje novog zakona o oružju kako bi se preispitali postojeći propisi i povećale kazne za ilegalno oružje. Ipak, nije se konkretno odredio prema zahtevima za ostavku ministra Šaranovića, iako je naglasio da će se vršiti rekonstrukcije vlade.
Ministar unutrašnjih poslova je potvrdio da se već radi na zapošljavanju 815 novih policijskih službenika, delimično odgovor na kritike o nedovoljnom broju policajaca na terenu. Masakr na Cetinju nije prvi te vrste u ovom gradu, jer je prethodni slučaj zbio u avgustu 2022. godine kada je drugi Cetinjanin ubio deset osoba.
Kontroverze oko bezbednosnih pitanja i odgovornosti vode do rastuće tenzije u društvu. Ova situacija postavlja velika pitanja o mogućoj reformi u sektoru bezbednosti i kako vlast može da povrati poverenje građana nakon ovako ozbiljnih propusta. Protesti će, verovatno, nastaviti da se događaju sve dok se ne ispune njihovi zahtjevi ili dok se ne postigne određeni nivo razgovora između vlade i građana. Ova nezadovoljavajuća situacija zahteva hitnu pažnju i rešenja koja će osigurati sigurnost i pravdu za sve građane Crne Gore.
