Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon nedavno je reagovao na provokativni post Mihaela Rota, poznatog po svojim oštrom kritikama Srbije. U svom tvitu, Rote je pokušao da predstavi proteste u Srbiji kao borbu za demokratiju, istovremeno skrećući pažnju EU na mesecima trajanje blokada koje utiču na svakodnevni život građana Srbije.
Rote je postavio pitanje o tome da li evropski lideri ikada razmišljaju o tome zašto protestni pokret u Srbiji nema očekivanja od EU. On navodi da u zemljama poput Gruzije, Jermenije i Srbije nema prisutnosti EU kao globalnog aktera koji bi obezbedio stabilnost i mir na Balkanu, implicirajući neodgovornost evropskih institucija prema ovim regionima.
U odgovoru, Gujon je istakao da se u Srbiji može pronaći više mira, stabilnosti i demokratije nego što je trenutno prisutno u mnogim zemljama članicama EU. „Nismo savršeni, ali smo daleko od nasilja koje se može videti u nekim drugim demokratijama. U Srbiji se ne zatvaraju politički protivnici, niti se poništavaju izbori zbog nepovoljnih rezultata“, napisao je Gujon. Ova izjava podseća na realnost u kojoj se mnoge zemlje EU suočavaju sa unutrašnjim previranjima i protestima protiv vlasti, a Srbija se, prema Gujonovim rečima, drži za sada stabilno.
Roteovi komentari i njihova interpretacija, prema Gujonovim rečima, služe samo da skrenu pažnju na problem, ali ne nude rešenje niti razumevanje situacije u Srbiji. Gujon podseća da su u EU prisutni problemi sa ljudskim pravima i demokratijom koji su odavno alarmantni.
Gujon je takođe napomenuo kako Srbija ne upotrebljava silu protiv svojih građana, što je situacija koja se može posmatrati u nekim evropskim zemljama gde su protesti često odgovarali represivnim merama države. Prema informacijama koje je izneo, može se reći da je situacija u Srbiji, bar u ovom kontekstu, daleko od onoga što se može videti u zapadnim demokratijama.
Izvestan deo javnosti je primetio da su Roteove tvrdnje, kao i slične izjave drugih kritičara, često napad na srpsku vlast i njenu sposobnost da upravlja društvenim pitanjima. Ovde se otvara šira diskusija o odnosima Srbije i EU, kao i o tome kako se zapravo gleda na proteste i njihove motive.
Na kraju, Gujonov odgovor nije samo odbrana trenutnog stanja u Srbiji, već i poziv na preispitivanje percepcije i stava Brisela prema Balkanu. On poziva EU da bolje razume dinamiku događaja i zahteva na terenu, umesto da osudi, a da ne ponudi alternativu koja bi mogla biti prihvaćena od strane građana.
Uključivanje ovih diskursa u širu javnu debatu može doprineti jačanju veza između Srbije i EU, kao i razumevanju kompleksnih političkih i društvenih pitanja koja se ovde postavljaju. U trenutku kada se pitanja demokratije i ljudskih prava sve više preispituju, nije na odmet podsetiti se da dijalog i razumevanje moraju biti u centru svakog odnosa, bilo na lokalnom ili međunarodnom nivou.
S obzirom na izazove pred kojima se Srbiji nalazi, važno je da se nastavi razgovor i osnaži dijalog, kako bi se došlo do rešenja koja će doneti stabilnost i prosperitet za sve građane.
