Lider militantne grupe Hezbolah, Naim Kasem, izneo je zahtev da se izraelske trupe povuku sa teritorije Libana do 18. februara. On je naglasio da prema sporazumu o prekidu vatre ne postoji opravdanje za zadržavanje izraelskog vojnog prisustva na bilo kom delu južnog Libana, ističući da je pun povlačenje obavezno. „Izrael se mora u potpunosti povući 18. februara, nema izgovora, nema pet tačaka ili drugih detalja… ovo je sporazum“, izjavio je Kasem u video poruci koju je prenela agencija Rojters.
Kasem je dalje poručio da bi bilo kakvo prisustvo izraelskih trupa na libanskoj zemlji, nakon zakonskog roka, bilo tretirano kao okupacija. On nije izričito uputio pretnje na nastavak napada na Izrael, ali je podsetio na istorijske metode otpora protiv okupacije. Njegove reči ukazuju na napetost u regionu, posebno u svetlu recentnih sukoba između Hezbolaha i izraelskih snaga.
Pored toga, Kasem je pozvao vladu Libana da revidira zabranu sletanja iranskih aviona u Bejrut. Ova zabrana je doneta kao rezultat izraelskih optužbi da Iran koristi civilne avione kako bi prenosio novac i oružje Hezbolahu. Kasem smatra da takve poteze treba preispitati, naglašavajući značaj vojne i političke podrške koju Iran pruža Hezbolahu.
U međuvremenu, izraelski mediji izvestili su da su Sjedinjene Američke Države odobrile produženo prisustvo izraelskih trupa na jugu Libana, što dodatno komplikuje situaciju. Tokom emitovanja Kasemove izjave, dogodila su se najmanje tri izraelska vazdušna udara u istočnoj dolini Beka u Libanu. Izraelska vojska je potvrdila napade, objašnjavajući da su izvršeni nakon što su identifikovane aktivnosti Hezbolaha, uključujući lokacije sa raketnim bacačima.
Ovi vazdušni napadi dolaze u kontekstu sporazuma o primirju koji su posredovale Sjedinjene Američke Države tokom novembra 2022. godine. Prema ovom sporazumu, izraelskim trupama je dat rok od 60 dana da se povuku iz južnog Libana, u kojem su od oktobra prošle godine vodili opsežnu kopnenu ofanzivu protiv Hezbolaha, koji uživa podršku Irana. Tomas ovaj rok bio je produžen, ali je izraelska vojska tražila da zadrži svoje trupe na pet pozicija u južnom Libanu, što izaziva dodatne napetosti između dve strane.
Mnogi analitičari ukazuju na činjenicu da se situacija u regionu pogoršava zbog nesporazuma i nedostatka međusobnog poverenja. Prema rečima stručnjaka, ukoliko dođe do nastavka sukoba, to bi moglo imati ozbiljne posledice kako za Liban, tako i za regionalnu stabilnost. Ove tenzije dodatno otežavaju političku situaciju u Libanu, koji se susreće sa unutrašnjim preprekama i ekonomskim problemima.
U ovoj situaciji, ključni faktor ostaju međunarodni akteri, uključujući Sjedinjene Američke Države, koje nastoje da posreduju i reše konflikt. Međutim, granice između diplomacije i vojne intervencije postaju sve nejasnije, a pritisak na vlade da se prilagode promenljivim okolnostima može dovesti do dodatnih sukoba.
Kako se približava 18. februar, sve strane su na oprezu, strahujući od eskalacije tenzija koje bi mogle dovesti do novog sukoba u regionu. Pratnja događaja i sprovođenje dogovora o primirju biće ključno za budućnost ne samo Libana, već i šireg Bliskog Istoka. Oba pokreta, Hezbolah i izraelske snage, često su pod pritiskom svojih saveznika, čime se dodatno komplikuje situacija u cilju postizanja trajnog mira.
