Srbija ide ka Zapadu, poručili ambasador SAD-a Kristofer Hil i šef delegacije EU Emanuele Žiofre
Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kristofer Hil i šef delegacije Evropske unije Emanuele Žiofre izrazili su u četvrtak u Beogradu uverenje da Srbija ide ka Zapadu, dok se Evropska unija sve više zalaže za proširenje na zemlje Zapadnog Balkana.
Na javnoj debati pod nazivom „Demokratska otpornost, vladavina prava i ekonomska sigurnost: Pregled političkih opcija za Zapadni Balkan“, Hil je istakao značaj Srbije kao najmlađe i najveće zemlje u regionu. On je takođe naglasio važnost direktnog dijaloga između svih zemalja sa Zapadnog Balkana.
Šef delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre istakao je da je i EU žrtva brojnih dezinformacija u vezi sa planom iskopavanja litijuma u Srbiji. On je naglasio da rudarenje nije uslov za članstvo Srbije u EU, te da je EU svesna potrebe integracije novih članica, uključujući zemlje Zapadnog Balkana.
Ministarka za evropske integracije Srbije Tanja Miščević izjavila je da se očekuje da Srbija postane članica EU do 2030. godine. Ona je najavila da će prva tranša novca iz Plana rasta za zemlje Zapadnog Balkana stići krajem septembra ili početkom oktobra, a istakla je i važnost usvajanja Predloga zakona o politici kohezije kako bi se omogućila upotreba evropskih fondova.
Proces pristupanja Srbije EU započeo je 2009. godine, a zvanični pregovori počeli su 2014. godine. Iako je ostvaren određeni napredak, proces zahteva kontinuirane reforme, posebno u oblastima vladavine prava, ekonomije, i ljudskih prava, kako bi se uskladila sa standardima EU.
Ključne prepreke na putu Srbije ka EU uključuju normalizaciju odnosa sa Kosovom kao i usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Vladavina prava, borba protiv korupcije i reforma pravosuđa su takođe ključna pitanja kojima Srbija mora posvetiti pažnju tokom procesa pristupanja EU.
Do sada je Srbija otvorila 22 pregovaračka poglavlja, ali su samo dva privremeno zatvorena. Završetak pregovora zavisi od ispunjenja svih potrebnih uslova i političke volje država članica EU.
Učesnici debate su se složili da je potrebna podrška SAD-a i EU kako bi se zemlje Zapadnog Balkana integrisale u Evropsku uniju, te da je saradnja sa ovim institucijama ključna za dalji napredak regiona.
