U Italijanskom zdravstvenom sistemu, kada pacijent kontaktira lekara opšte prakse i utvrdi se da je reč o urgentnom slučaju, zakonom je propisano da specijalista treba da poseti pacijenta u roku od 72 sata. Međutim, u praksi, ovo je gotovo nemoguće ostvariti. Tokom 2024. godine, čak četiri miliona ljudi sa Apeninskog poluostrva odustalo je od zakazivanja pregleda kod specijalista, što čini oko sedam procenata populacije.
Italijanska fondacija GIMBE, koja se bavi evidencijom zdravstvenih usluga, objavila je alarmantne podatke prema kojima je 3,1 milion ljudi odustalo od lečenja u protekloj godini, a mnogi se nisu ni upisivali na liste čekanja. Pacijenti koji imaju mogućnost plaćaju privatne usluge, dok su oni sa skromnijim sredstvima primorani da se suoče sa dugim čekanjima na zakazane preglede.
Predsednik GIMBE, Nino Kartabelota, izneo je podatke koji su slični onima sa Nacionalnog statističkog zavoda, naglašavajući da nijedan od 20 italijanskih regiona ne predstavlja “svetli primer” kada su u pitanju specijalistički pregledi. U celoj zemlji, prosek čekanja na preglede iznosi najmanje 100 dana, a u nekim regionima čekanja su drastično duža. U Friuli Venecija Đuliji, na primer, rekordno čekanje na ehografiju abdomena iznosi 498 dana. U proseku, pacijenti čekaju 180 dana na urološke i očne preglede.
Posebno zabrinjavajuća situacija je u Liguriji, gde se čeka čak 427 dana za pregled kod kardiologa. U Pulji, pacijenti sa hitnim slučajevima srčanih smetnji, koji imaju potvrdu za pregled u roku od 72 sata, u proseku čekaju 34 do 83 dana. Ova statistika ne uključuje slučajeve kada se interveniše služba Hitne pomoći.
Problem se ne odnosi samo na određene specijalizacije. U oblastima poput onkologije, kardiologije, vaskularne hirurgije, endokrinologije, neurologije, ortopedije, ginekologije, otorinolaringologije, fizijatrije i pneumologije, situacija je slična. Pacijenti koji su već lečeni ili operisani i treba da idu na kontrolu kod specijalista, čekaće 127 dana za vaskularnog hirurga, dok su urolog i očni lekar takođe dostupni tek nakon 180 dana.
Ministarstvo zdravlja sada se trudi da u saradnji sa regionalnim vlastima dođe do razumnog rešenja kada je reč o listama čekanja. Potpisan je sporazum koji uključuje takozvana supstitutivna ovlašćenja u slučaju neispunjavanja obaveza u vođenju lista čekanja. Država pokušava da regionalne vlasti podstakne da se ozbiljnije posvete efikasnosti sistema, zahtevajući da bolnice i ambulante hitno prime pacijente sa teškim, hroničnim i degenerativnim oboljenjima.
Ministar zdravlja, Oracio Skilači, naglasio je važnost smanjivanja lista čekanja, ističući da je cilj „vratiti ljudima dostojanstvo“ i pružiti efikasnije zdravstvene usluge širom Italije. Ukoliko regioni ne poštuju ove zahteve, Ministarstvo zdravlja najavilo je pojačan inspekcijski nadzor, što bi moglo dovesti do još većih pritisaka na lokalne vlasti.
Ova situacija ukazuje na ozbiljne nedostatke u italijanskom zdravstvenom sistemu, gde je teškoća pristupiti specijalističkim uslugama postala sve veći problem za građane. S obzirom na sve veći broj pacijenata koji odustaju od lečenja ili plaćaju privatne usluge, pitanja o dostupnosti i kvalitetu zdravstvene zaštite u Italiji postaju hitna i zahtevaju hitno rešavanje.
U svetlu ovih izazova, italijanska vlada je pod pritiskom da unapredi sistem, obezbedi efikasnije uslove za pacijente i smanji vreme čekanja. Građani, koji se suočavaju sa teškim zdravstvenim problemima, ne bi trebalo da budu primorani da biraju između čekanja i ulaganja u privatne usluge. Ova nejednakost u pristupu zdravstvenim uslugama postavlja ključna pitanja o pravima pacijenata i budućnosti zdravstvenog sistema u Italiji.
