Kardinal Peter Turkson iz Gane, koji je 2010. godine istakao da ni on ni Katolička Crkva nisu spremni na izbor papе, ponovo je u centru pažnje petnaest godina kasnije, nakon smrti pape Franje. Preminuli papa, argentinski svećenik, umro je u ponedjeljak u 88. godini života, a njegovo telo biće sahranjeno u subotu. Očekuje se da će konklava za izbor novog pape biti zakazana za početak maja, iako tačan datum još uvek nije objavljen.
Kardinal Turkson postao je prvi svećenik iz Gane koji je dobio titulu kardinala 2003. godine, a njegovo ime se pominje u kontekstu potencijalnih afričkih kandidata za papu, zajedno s drugim istaknutim ličnostima poput kardinala Fridolina Ambonga iz Demokratske Republike Kongo i kardinala Roberta Saraha iz Gvineje. Interes za izbor afričkog pape dolazi u trenutku kada katoličanstvo u Africi beleži rast, dok Evropa postaje sve sekularnija. Historijanik katoličanstva Miles Pattenden sa Univerziteta Oxford napominje da je ranije postojala percepcija da bi papa, da bi bio globalni autoritet, trebalo da dolazi iz globalnih delova Crkve.
Turkson je poznat po svom angažmanu za prava LGBT+ osoba u Gani, govoreći da se oni ne mogu kriminalizovati jer nisu počinili zločin. Njegov pristup se, međutim, sukobljava sa stavovima tradicionalista poput kardinala Saraha, koji povezuju homoseksualnost i pobačaj s nacističkom ideologijom. U isto vreme, drugi kandidati, kao što je kardinal Ambongo, jasno su se usprotivili blagoslivljanju istospolnih zajednica.
Tokom svog pontifikata, papa Franjo je naglašavao važnost otvorenosti i inkluzivnosti, a njegov pristup omogućio je određenu dozu fleksibilnosti u vezi sa tradicionalnim učenja Crkve. Ipak, pitanje budućeg papinog stava ostaje otvoreno, s obzirom na to da se očekuje da će sledeći papa možda imati konzervativniji svetonazor.
Franjo je tokom svog mandata uspeo da smanji evropsku dominaciju unutar Katoličke Crkve, uz podatak da afrički kardinali sada čine 12% od ukupnog broja kardinala izbornika, naspram 8% tokom prethodne konklave. Profesorica religiologije Cristina Traini sa Univerziteta Fordham smatra da bi moglo biti gotovo nemoguće zamisliti afričkog papu bez prethodnog otvorenog pristupa i tranzicije koju je doneo Franjo.
Afrika, koja čini 20% od 1,4 milijarde katolika na svetu, ostaje nedovoljno zastupljena u konklavi, što dovodi do sumnje oko mogućnosti izbora afričkog pape nakon osamnaest vekova. „Diskriminacija, iako nije uvek očigledna među evropskim kolegama, i dalje je prisutna“, istakao je anoniman svećenik iz Kongo.
Izbor afričkog pape mogao bi doneti nove perspektive u vezi s pitanjima unutar Crkve. Franjo je postavio agendu socijalne pravde, koja je snažno odjeknula u siromašnijim zemljama, uključujući Afriku pogođenu klimatskim promenama. Unutar Crkve, suočavajući se s nedostatkom svećenika, neki sveštenici iz Afrike počinju da pozivaju na reviziju celibata.
Kardinal Ambongo razmatra načine na koje bi Crkva mogla da pristupi pitanjima kao što je poligamija, posebno u kontekstu onih koji se žele obratiti katoličanstvu. Otac Paul Maji iz Nigerije tvrdi da, iako manjina želi afričkog papu, nije ključno poreklo sledećeg pape, već duhovna misija koju bi sprovodio.
Kardinal Turkson, koji je bio jedan od favorita već 2013. godine, ponovo se dovodi u vezu s izborom novog pape. On je, naime, izjavio da će ako bude Božja volja, postati prvi crni papa, u trenutku kada je duhovna zajednica spremna da se suoči sa novim izazovima i promišljanjima.
