Prema prvoj preliminarnoj proceni, Hrvatska ekonomija je u prvom kvartalu 2025. godine zabeležila realan rast od 2,9 odsto u poređenju sa istim kvartalom prethodne godine. Ovaj rezultat ukazuje na usporavanje u odnosu na prethodni kvartal, kada je rast bio 3,9 odsto, pokazuju podaci koje je objavio Državni zavod za statistiku (DZS).
Jedan od ključnih faktora koji su doprineli ovom rastu je povećanje potrošnje domaćinstava. U prvom kvartalu 2025. godine, potrošnja je porasla za 1,7 odsto međugodišnje. Ovaj rast se može pripisati povećanju maloprodaje i ugostiteljskih usluga, što su oblasti koje su osetile pozitivne efekte ekonomske aktivnosti. Državna potrošnja je takođe porasla, i to za 5,8 odsto, dok su bruto investicije u osnovni kapital porasle za 4,5 odsto.
Međutim, iako su ovi rezultati pozitivni, oni su slabiji u poređenju sa poslednjim kvartalom 2024. godine. Tada je potrošnja domaćinstava zabeležila rast od 6,3 odsto, što ukazuje na veću dinamiku koja je vladala u prethodnom periodu. Takođe, državna potrošnja je u tom kvartalu bila 8,9 odsto, a bruto investicije u osnovni kapital su rasle za 9,5 odsto, što predstavlja značajno povećanje u odnosu na prvo tromesečje 2025. godine.
Analitičari ukazuju da bi ovo usporavanje moglo biti rezultat više faktora, uključujući inflaciju, koja je i dalje prisutna, kao i globalne ekonomske uslove koji utiču na unutrašnju potrošnju. Cene potrošačkih dobara su, naime, porasle, što može ograničiti realnu kupovnu moć domaćinstava i usporiti potrošnju.
Takođe, postoje i smanjenja u investicijama kao rezultat neizvesnosti na globalnim tržištima. Ove promene mogu imati dugoročne posledice na ekonomski rast, ukoliko se ne preduzmu odgovarajući koraci za poticanje investicija i održavanje povoljnog okruženja za poslovanje.
Uprkos ovom usporavanju, očekivanja za budućnost ostaju relativno optimistična, s obzirom na to da su potrebne mere već započete kako bi se stvorilo povoljnije poslovno okruženje. Vlada je već najavila planove za poticajnu politiku koja bi uključivala subvencije za mala i srednja preduzeća, kao i poboljšanje infrastrukture koja bi omogućila brži razvoj ekonomije.
Stručnjaci takođe ističu važnost daljeg unapređenja sektora turizma, koji je jedan od ključnih stubova hrvatske ekonomije. Ove godine se očekuje povećanje broja turista, što bi moglo dodatno podstaći potrošnju i doprineti ekonomskoj stabilnosti. Vraćanje povjerenja turista i unapređenje turističke ponude mogli bi doneti značajne koristi, posebno u letnjim mesecima, kada Hrvatska beleži najveći priliv posetilaca.
Iako se suočavamo sa izazovima, postoji potencijal za prevazilaženje trenutnih problema. Ekonomisti upozoravaju na važnost diversifikacije ekonomskih aktivnosti i jačanja sektora koji su pokazali otpornost tokom kriza. Obrazovanje, tehnologija i inovacije bi mogli biti ključni faktori u daljem razvoju i uspostavljanju trajne ekonomske stabilnosti.
Hrvatska ekonomija, kao i mnoge druge, neizbežno prolazi kroz procese prilagođavanja. U tom smislu, važno je da vlada, privrednici i društvo kao celina zajednički rade na kreiranju strategija koje će omogućiti ne samo oporavak, već i dugoročni održivi rast. U svetu punom neizvesnosti, sposobnost prilagođavanja i inovativnost biće ključne za budući uspeh hrvatske ekonomije.
