Šefica hrvatske nevladine organizacije Dokumenta, Vesna Teršelič, prezentirala je izveštaj o praćenju suđenja za ratne zločine za 2024. godinu. Prema ovom izveštaju, tokom prošle godine vođeno je 54 krivičnih postupaka koja su bila u fazi rasprave. Međutim, zabrinjavajuća je činjenica da su čak 33, ili 61,11 posto ovih suđenja bila vođena u odsutnosti okrivljenih, što Teršelič smatra nedopustivim.
U svom izlaganju, Teršelič je istaknula i sastav okrivljenih u ovim postupcima. Upozorila je da nema nijednog postupka za ratne zločine koji se vodi protiv pripadnika Hrvatske vojske ili Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Hrvatske. Umesto toga, njen izveštaj ukazuje na to da su do sada vođena tri krivična postupka protiv pripadnika HVO-a, koji se odnose na dela počinjena na području Bosne i Hercegovine. S druge strane, većina optuženih su pripadnici srpskih paravojnih i parapolicijskih snaga, što je umanjilo ravnotežu u pristupu pravdi.
Prema podacima iz izveštaja, 187 osoba je označeno kao okrivljeni, pri čemu su samo tri osobe (1,6 posto) povezane sa HVO-om, dok je 184 osobe (98,4 posto) poteklo iz srpskih paravojnih i parapolicijskih snaga. Ovi statistički podaci dodatno oslikavaju trenutnu situaciju u pravosudnom sistemu vezano za ratne zločine, istovremeno ukazujući na potrebu za reformama i transparentnijim pristupom pravdi.
Vesna Teršelič je apelovala na odgovorne u pravosudnom sistemu da preispitaju pristup ovim suđenjima. Zabrinutost se odnosi i na to kako se postupa prema ratnim zločinima i na svaku percepciju nepravednosti koja može da proizađe iz trenutne situacije. Prema njenom mišljenju, pravda mora da bude ne samo prisutna, već i pravedna i transparentna, kako bi se izbeglo daljnje produžavanje patnje žrtava i njihovih porodica.
Izveštaj je izazvao brojne reakcije unutar stručne javnosti i društva u celini, a mnogi smatraju da je važno povesti računa o načinu na koji se vodi pravosudni proces u ovakvim slučajevima. Teršelič je naglasila kako se nepristupačnost pravde može pretvoriti u izvor dodatnih trauma za preživele, kao i za porodice poginulih. Pozvala je institucije da se više angažuju na educiranju javnosti o važnosti pravde i odgovornosti, te da se poveća transparentnost u vođenju procesa.
Prema njenim rečima, osvetljavanje ovih slučajeva nije samo pravna obaveza, već i moralna. Treba raditi na tome da se svakom okrivljenom pruži fer suđenje, ali i da se žrtvama pruži prostor i podrška kroz svaki korak pravosudnog procesa.
Takođe, Teršelič je istakla kako je važno da postoji veća saradnja između relevantnih institucija, nevladinih organizacija i lokalnih zajednica u cilju unapređenja pravnog okvira. Njena zvučna poruka o potrebi zajedničkog delovanja služi kao poziv na akciju za sve segmente društva kako bi se postigla pravda i smanjili gubici koje donosi nepravedni sistem.
Izveštaj o suđenju za ratne zločine se uvek smatra osetljivom temom, ali je Teršelič naglasila da je važno otvoreno razgovarati o ovim pitanjima kako bi se gradila bolja budućnost. Osim toga, potrebna je podrška međunarodne zajednice kako bi se osnažili kapaciteti pravosudnog sistema i osigurala pravda za sve.
Na kraju, Teršelič je pozvala na ponovnu procenu svih tih postupaka kako bi se osiguralo da se s pravima i sudbinom žrtava postupa s dužnim poštovanjem i pažnjom, a da se istovremeno otvara put ka istinskoj pravdi i pomirenju.
