U januaru 2023. godine, Hrvatska je zabeležila međugodišnju stopu inflacije od četiri posto prema indeksu potrošačkih cena, što predstavlja ubrzanje rasta cena na godišnjem nivou četvrti mesec zaredom. Ove podatke je danas objavio Državni zavod za statistiku (DZS). Kada se uzme u obzir harmonizovani indeks potrošačkih cena, inflacija u januaru iznosila je pet posto, što je najviša stopa u evrozoni.
DZS je izvestio da je stopa inflacije u januaru ovog meseca, u poređenju sa istim mesecom prošle godine, iznosila četiri posto. U odnosu na prethodni mesec, odnosno decembar 2022. godine, evidentan je rast inflacije od 0,1 posto. Stopa inflacije počela je da raste u oktobru 2022. godine, kada je zabeležen rast od 2,2 posto, nakon čega je u novembru inflacija porasla na 2,8 posto, u decembru na 3,4 posto, da bi se nastavila u januaru ove godine.
Analizirajući glavne komponente indeksa potrošačkih cena, godišnja stopa inflacije za usluge iznosi 6,3 posto. U grupi koja obuhvata hranu, piće i duvan, inflacija je registrovana na nivou od 4,7 posto, dok je za energiju stopa inflacije iznosila 4,5 posto. Industrijski neprehrambeni proizvodi bez energije beleže najnižu stopu inflacije od samo 0,5 posto.
Kada su u pitanju mesečni podaci u odnosu na decembar 2022. godine, ukupne cene su porasle za 2,2 posto, cene usluga za 1,4 posto, dok su cene hrane, pića i duvana zabeležile rast od jednog procenta. Međutim, cene industrijskih neprehrambenih proizvoda bez energije su opale za 3,4 posto.
DZS je najavio da će konačne podatke o indeksu potrošačkih cena u januaru objaviti 24. februara, a oni će biti klasifikovani prema ECOICOP sistemu, koji se koristi za individualnu potrošnju prema nameni.
Eurostat je, takođe, objavio prvu procenu povodom godišnje stope inflacije u decembru, koja je za Hrvatsku iznosila pet posto, što je najviša stopa među zemljama članicama evrozone. Prosečna godišnja inflacija u celoj evrozoni za januar 2023. godine iznosila je 2,5 posto. Pored Hrvatske, najviše stope inflacije beleže Belgija sa 4,4 posto, Slovačka sa 4,1 posto, dok Austrija i Litvanija imaju stope od 3,5 i 3,4 posto.
Rast cena u Hrvatskoj i širom evrozone izaziva zabrinutost među potrošačima, posebno imajući u vidu globalne ekonomske okolnosti. Očekuje se da će inflacija uticati na troškove života i potrošačke navike stanovništva. U ovom kontekstu, izazov za ekonomsku politiku biće pronaći ravnotežu između održavanja ekonomske stabilnosti i pružanja pomoći potrošačima koji se suočavaju sa rastućim troškovima.
Ekonomski analitičari sugeriraju da će inflacija koja se beleži u Hrvatskoj i susednim zemljama verovatno zahtevati dalju pažnju od strane vlasti i Centralne banke. Neophodne su mere koje će koordinisano reagovati na inflatorne pritiske, s ciljem da se ublaže efekti na kupovnu moć građana.
U ovim izazovnim vremenima važno je osigurati da se ekonomski rast nastavi, ali i da se brine o najranjivijim grupama u društvu. Rasprave o mogućim fiskalnim i monetarnim merama nastaviće se kako bi se pronašla efikasna rešenja za rešavanje ovog problema koji pogađa svakodnevni život građana.
