U februaru ove godine, Hrvatska je zabeležila značajan pad industrijske proizvodnje, što je doveo do toga da postane jedna od retkih zemalja u Evropskoj uniji koja nije pratila globalne naznake oporavka. Prema najnovijim podacima evropskog statističkog ureda Eurostata, industrijska proizvodnja u Hrvatskoj pala je za 3,9 % u odnosu na januar, dok je prethodnog meseca (januar) zabeležila rast od 2,1 %.
Nasuprot Hrvatskoj, industrijska proizvodnja u evrozoni je u februaru porasla za 1,1 % u odnosu na januar, kada je revidirani podatak pokazao rast od 0,6 %. Na nivou Evropske unije, proizvodnja je povećana za jedan posto, nakon revidiranog minimalnog rasta od 0,1 % na početku godine. Ove brojke ukazuju na stabilizaciju i oporavak evropske industrije, dok Hrvatska beleži ozbiljne teškoće.
Analizirajući mesečne statističke podatke, vidljivo je da su najviše porasla netrajna potrošačka dobra u oba područja – evrozoni i EU, sa rastom od 2,8 %. Sektor kapitalnih dobara takođe je doživeo uvećanje, sa porastom proizvodnje od 0,8 % u evrozoni i 0,9 % u EU. Međutim, sektor energetike zabeležio je pad proizvodnje od 0,3 % u evrozoni, dok je na nivou Unije došlo do rasta od 0,8 %.
Prema podacima Eurostata, Irska je zabeležila najveći rast industrijske proizvodnje u februaru, sa porastom od 10,8 %, dok su Belgium i Luksemburg takođe imali dobre rezultate, sa rastom od 7,4 % i 6,3 %, respektivno.
Osim Hrvatske, dalji anahronizam sa sličnim padom dogodio se i u Grčkoj, gde je proizvodnja smanjena za 3,6 % na mesečnom nivou, a trendovi ukazuju na duboke ekonomske izazove s kojima se suočavaju.
U analizi godišnjih pokazatelja, evropska industrijska proizvodnja je zabeležila prvi put porast u gotovo dve godine, od 1,2 % u evrozoni i 0,6 % u EU. Ove brojke, međutim, dolaze nakon januarskog pada od 0,5 % i 0,6 % na nivou EU. Glavni doprinos ovom oporavku dolazi iz sektora netrajnih potrošačkih dobara, koji je porastao za 9,7 % u evrozoni, dok je energetski sektor takođe beležio skromni rast.
S obzirom na posmatranu dinamiku, sektor intermedijarnih dobara u evrozoni takođe je zabeležio pad od 2,7 %, dok su trajna potrošna dobra smanjena za 2,3 %. Smanjenje proizvodnje trajnih dobara na godišnjem nivou doprinosi alergičnim simptomima stagnacije ekonomskog rasta.
Kad je reč o godišnjem posmatranju, Irska beleži ogroman skok od 38,8 % u proizvodnji, dok su Litvanija i Hrvatska pratili trend sa povećanjima od 9,1 % i 5,4 % respektivno. Iako je Hrvatska zabeležila rast u februaru, to nije moglo sakriti činjenicu da je zemlja na mesečnom nivou doživela ozbiljne gubitke, što postavlja sumnju o stabilnosti njenog ekonomskog modela i sposobnosti za dugoročnu konkurentnost.
U pogledu drugih zemalja, Mađarska je takođe zabeležila ozbiljan pad od 8 %, dok su Bugarska i Nemačka smanjile produkciju za 4,7 % i 3,7 %. Ovi podaci ističu različite izazove s kojima se pojedinačne ekonomije suočavaju unutar sveobuhvatnog ekonomskog okvira EU.
Ovi trendovi i podaci na polju industrijske proizvodnje jasno ukazuju na neujednačenost oporavka unutar Evropske unije, pri čemu Hrvatska predstavlja jedan od izazovnijih primera koji ističe potrebu za jačim strukturnim reformama i strategijama koje bi podržale održivi ekonomski rast.
