ZAGREB – Hrvatska je uputila Crnoj Gori diplomatsku notu sa zahtevom da vrati imovinu pripadnicima hrvatske manjine u Tivtu i Dobroti. Ova informacija je danas preneta od strane hrvatskih medija, a naglašava važnost rešavanja ovog pitanja ne samo za hrvatsku zajednicu već i za samu Crnu Goru, posebno u svetlu aspirations for EU pristupanje.
Prema izvorima, reč je o 51 porodici iz Tivta čija imovina nije vraćena, iako je u njihovoj svojini bila vekovima. Večernji list navodi da su hrvatskim porodicama u Dobroti takođe oduzete nekretnine tokom devedesetih godina prošlog veka. Ove odluke su, prema rečima hrvatskih zvaničnika, donete kroz razne mahinacije i nejasne upisne procedure koje su se dogodile tokom vojnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije.
Hrvatska naglašava da je vraćanje ove imovine ključno pitanje koje direktno utiče na život i status hrvatske manjine u Crnoj Gori. Osim pravde za pogođene porodice, ovo pitanje je i simboličkog značaja u kontekstu izgradnje dobrosusedskih odnosa između dve zemlje. Hrvatska se nada da će ovaj zahtev biti shvaćen ozbiljno, s obzirom na to da Crna Gora teži članstvu u Evropskoj uniji, što bi podrazumevalo i rešavanje pitanja manjinskih prava i restitucije imovine.
S obzirom na prošlost, odnosi između Hrvatske i Crne Gore su ponekad bili napeti, posebno u kontekstu pitanja koja se tiču prava manjina i povratka imovine. Hrvatska očekuje od Crne Gore da pokaže posvećenost evropskim vrednostima tako što će aktivno raditi na ovom pitanju. Očekuje se da će Crna Gora odgovoriti na ovu notu u narednim danima, a rezultati tog odgovora mogli bi uticati na dalji razvoj odnosa između dve države.
Analitičari ocenjuju da je vraćanje imovine od suštinskog značaja za očuvanje identiteta hrvatske zajednice u Crnoj Gori. Mnoge porodice su podneseo velike gubitke tokom ratova devedesetih i često su ostavljene bez podrške. Hrvatska se nada da će ova diplomatska nota podstaći konstruktivne razgovore i omogućiti rešenje koje će zadovoljiti sve strane.
U tom smislu, vraćanje imovine nije samo pravno pitanje, već i moralna obaveza koja bi mogla doprineti pomirenju i stabilnosti u regionu. Memorandum o razumevanju i dijalog između zvaničnika dviju zemalja mogli bi dovesti do smanjenja tenzija i izgradnje boljih odnosa u budućnosti.
Hrvatska manjina u Crnoj Gori je vitalan deo društva, a njihova prava vrednuju se i kroz priznavanje njihovog identiteta. Ova situacija je trenutak kada se može postaviti temelj za buduće dialoge o pravima manjina, tako da obezbedi stabilnost i međusobno poštovanje.
Većina članova hrvatske zajednice u Crnoj Gori smatra da se njihove glasove ne čuju dovoljno dobro i da su njihova prava često zanemarena. Vlade dve zemlje imaju priliku da pokažu da su spremne za rešavanje ovih izazova, što bi moglo poslužiti kao pozitivna osnova za razvoj međusobnih odnosa. Respektovanje prava svih manjina je ključno za bilo kakvo značajno napredovanje na putu ka EU.
U konačnici, Hrvatska je učinila korak napred u traženju pravde za svoje pripadnike u Crnoj Gori, a ishod ovog zahteva mogao bi biti presudan za buduće odnose između dve zemlje. Kako se bliže pregovori o pristupanju Crne Gore Evropskoj uniji, ovakva pitanja moraju se sagledati ozbiljno kako bi se ostvario napredak, stabilnost i prosperitet u regionu.
