Gordan Akrap, prorektor Univerziteta „Dr Franjo Tuđman“, izazvao je veliku pažnju kada je na javnoj tribini izneo navode o koordinisanoj akciji destabilizacije Srbije. Prema njegovim rečima, ovaj plan uključuje angažovanje studenata, bivše američke administracije i Hrvatske, uz cilј da se u Srbiji uvedu demokratske promene koje će smanjiti radikalizaciju i potencijalnu nestabilnost.
Akrap je istakao da se situacija u Srbiji ubrzano pogoršava, posebno sa predstojećim sankcijama protiv Naftne industrije Srbije (NIS) i zabranom uvoza nafte preko JANAF-a. On je podsetio na težak izbor pred predsednikom Aleksandrom Vučićem: da li da nacionalizuje NIS i time se zameri Moskvi, ili da dozvoli ozbiljnije energetske krize u zemlji. Ove odluke, kako dodaje, mogle bi da dovede do masovnih protesta, posebno među studentima, a do kojih bi moglo doći zbog sve većih nezadovoljstava zbog ekonomskih i političkih okolnosti.
Posebno je naglasio da bi oko 200.000 studenata u Beogradu moglo da se uključi u proteste, čime bi situacija postala još ozbiljnija. Prema njegovim rečima, u takvim okolnostima bilo bi ključno da se nađu „osobe od poverenja“ među nastavnicima i studentima koje bi mogle da okupe proevropske snage u novi politički pokret. Ova nova politička snaga bi, po Akrapovim rečima, mogla da pomogne u stabilizaciji zemlje i da je odvede ka demokratizaciji uz podršku Hrvatske, koja želi da vidi stabilnu i demokratizovanu Srbiju.
Uz to, Akrap je naglasio da je Hrvatska posebno zainteresovana da sruši postojeći sistem koji vidi kao potencijalno opasan za regionalnu stabilnost. On je izneo stav da niko ne želi Srbiju koja neće biti u stanju da doprinese miru i bezbednosti u regionu, posebno u svetlu nedavnih dešavanja u Crnoj Gori, Kosovu, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini. Zbog toga je, prema njegovim rečima, neophodno da se Srbiji pomogne na putu prema demilitarizaciji i smanjenju radikalnih tendencija.
U razgovoru je takođe podsećeno da je slične ideje izneo i Savo Manojlović, što dodatno ukazuje na sve učestalije pozive na političke promene unutar Srbije. Ove ideje se često doživljavaju kao nastavak pritisaka na Vučićev režim u kojem se sve više oseća nezadovoljstvo među građanima, posebno mladima.
Akrapa i njegove komentare nisu propustili da prokomentarišu i neki mediji i političari u Srbiji, koji su njegove tvrdnje doživeli kao otvoreni napad na suverenitet i stabilnost države. Mnogi su izrazili sumnju u motive Akrapovih izjava, tvrdeći da njegov odnos prema Srbiji ne može biti iskren s obzirom na poziciju na kojoj se nalazi.
Ovaj događaj može imati ozbiljne posledice na trenutnu atmosferu u Srbiji, posebno među mladima koji su frustrirani političkom situacijom. Mnogi studenti već su angažovani u raznim društvenim pokretima i protestima, a Akrapova izjava dodatno bi mogla da podstakne njihovu aktivnost.
Kako se situacija budu razvijala, jasno je da će se ovi problemi i dalje analizirati, a odgovori na izazove s kojima se Srbija suočava zahtevati i političke i ekonomske promene. U tom kontekstu, bliska saradnja između bliskih suseda, kao što je Hrvatska, i raznih stranaka unutar Srbije mogla bi se pokazati kao ključna za budućnost regiona.
