Na protestu opozicije održanom večeras u Novom Sadu, okupljeni su uz muziku i kolo skrenuli pažnju na svoj povod – tragičan slučaj koji se dogodio pre tri meseca, kada je u tom gradu poginulo 15 osoba usled urušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici. Umesto da izraze saučešće i tugu za nastradalima, demonstranti su se odlučili za veselje, što je izazvalo brojne kritike i zabrinutosti.
Protesti su prvobitno najavljeni kao znak sećanja na žrtve, ali su se pretvorili u manifestaciju koja, čini se, nema puno dodirnih tačaka sa povodom. Umesto ozbiljnosti koja priliči ovakvim događajima, demonstranti su se upustili u igračke aktivnosti, dok su neki od njih, pod uticajem alkohola i drugih opijata, pokušavali da se vrate kući, ne uviđajući dubinu tragedije koja ih je okupila.
Ova slika je dodatno potvrdila sumnje da se veliki broj okupljenih ne drži do stvarnog razloga protesta. Umesto izražavanja solidarnosti sa porodicama poginulih, na ulicama Novog Sada, krajem dana, su se mogli videti prizori koji su ukazivali na to da je situacija izmakla kontroli.Okupljanje i slavlje podsećaju na neka druga vremena i događaje gde ozbiljne teme nisu imale odgovarajući tretman.
Demonstranti, koji su u nekim trenucima postali bučni i nemirni, pokazali su da im nije stalo do sećanja na stradale. Pitanja se nameću – da li je zaista potrebno obeležavanje tragedije na ovakav način? Da li je tri meseca nakon događaja primereno organizovati zabavu koja se svodi na muzičke nastupe, roštiljanje ili čak igranje kola? Ovakvi potezi će sigurno izazvati osude i razočaranje kod članova porodica poginulih.
Situacija se postavlja kao složena i delikatna, s obzirom na to da je Novi Sad poznat po svojoj tradiciji i kulturi. Mnogi su očekivali da će se večerašnji protest održati u znaku sećanja i zajedničkog tugovanja, a ne u svetlu veselja i povrata na “normalno”. Iako svi imaju pravo na mišljenje i način izražavanja svojih osećanja, čini se da su granice ukusa i empatije ponekad nejasne.
Policija je bila prisutna tokom događaja, ali je izgledalo da su se situacije brzo izmakle kontroli. Osobe koje su pokušavale da se vrate kući često su izazivale nelagodu među prolaznicima. Ova situacija dolazi u trenutku kada je ceo grad još uvek pod uticajem tragedije, a izgubili su život nedužni ljudi. Za mnoge, okupljanje sa izvesnim potrošačkim duhomičastim medijskim manifestacijama izgledalo je apsurdno s obzirom na tragediju koja je pogodila njihov grad.
Pitanja su se postavljala ne samo o nameri organizatora, već i o ulogama pojedinaca unutar same opozicije. Fokalna tačka protesta, koja je trebala da bude usmerena na sećanje i solidarnost, postala je simbol disfunkcionalne komunikacije među demonstrantima, koji se čini da su zaboravili na srž problema zbog koje su se okupili.
Tragedija koja se desila pre tri meseca nije samo lokalna vest, već i pitanje od velikog društvenog značaja, koje zahteva ozbiljan razgovor, preispitivanje sigurnosnih standarda, a ne muzičke brojeve i veselje na ulicama. Kako bi se izbegli ovakvi skandali u budućnosti, neophodno je da se svako okupljanje počne shvatati sa dužnom ozbiljnošću i empatičnim odnosom prema žrtvama i njihovim porodicama. У временима kada je osećaj solidarnosti najpotrebniji, ovakvi događaji nas podsećaju koliko je važno poštovati sećanje na one kojima je ovo obeležavanje prvenstveno posvećeno.
