Najbogatiji postali još bogatiji: Bogatstvo 500 najimućnijih premašilo 10 biliona dolara
Najbogatiji ljudi sveta su postali još bogatiji na kraju ove godine, a ukupna imovina 500 najimućnijih na Blumbergovoj listi milijardera je u 2024. premašila 10 biliona dolara na krilima rasta akcija američkih tehnoloških giganata.
Njihovo ukupno bogatstvo je po veličini slično prošlogodišnjem kombinovanom bruto domaćem proizvodu Nemačke, Japana i Australije, dodaje njujorška agencija.
Lideri osam najvećih tehnoloških kompanija su samo ove godine stekli više od 600 milijardi dolara, a među najvećim dobitnicima su američki preduzetnik Ilon Mask, izvršni direktor kompanije za proizvodnju naprednih čipova Envidija (Nvidia) Džensen Huang i prvi čovek tehnološke firme Meta Mark Zakerberg.
Najnoviji podaci su izazvali pometnju i rasprave o nejednakosti bogatstva i poreznim politikama, s obzirom na to da su neki od najbogatijih ljudi u svetu vidno povećali svoje bogatstvo dok se većina stanovništva bori sa posledicama ekonomske krize izazvane pandemijom.
Iako su se mnogi nadali da će pandemija možda dovesti do ravnomernije distribucije bogatstva, čini se da su najbogatiji upravo suprotno postali još bogatiji.
Ilon Mask, osnivač i izvršni direktor Tesle i SpaceX-a, postao je bogatiji za više od 50 milijardi dolara, uglavnom zahvaljujući rastu vrednosti akcija Tesle na tržištu.
Džensen Huang, izvršni direktor Nvidia-e, takođe je među dobitnicima koji su u ovoj godini značajno povećali svoje bogatstvo, uz nagli rast vrednosti akcija njegove kompanije na berzi.
Mark Zakerberg, osnivač i izvršni direktor Meta (ranije poznat kao Fejsbuk), takođe beleži veliki porast svoje imovine, što ga stavlja među najbogatije ljude na svetu.
Međutim, ovaj porast bogatstva najbogatijih ljudi sveta je podigao pitanja o nejednakosti bogatstva i ulozi poreznih politika u rešavanju ovog problema.
Mnogi ekonomisti i aktivisti za ljudska prava ističu da porezni sistem trenutno favorizuje najbogatije slojeve društva, dok se većina stanovništva suočava sa povećanom ekonomskom krizom i siromaštvom. Pozivajući se na solidarnost i pravednu raspodelu bogatstva, traže se reforme u poreznim politikama koje bi mogle da umanje nejednakost u društvu.
Neki predlažu uvođenje progresivnog poreza na bogatstvo, koji bi omogućio većim poreskim obveznicima da plaćaju veće poreze, dok bi oni sa manje bogatstva bili oslobođeni ili plaćali niže porezne stope.
Osim toga, postoje i predlozi za oporezivanje kapitalne dobiti na isti način kao i radna zarada, kako bi se smanjila razlika između bogatih i siromašnih.
Sve ove mere su privukle pažnju javnosti i postavile pitanje o budućnosti ekonomske politike i rasta nejednakosti u društvu.
U međuvremenu, najbogatiji ljudi sveta i dalje obaraju rekorde u bogatstvu, dok se većina stanovništva bori sa ekonomskim izazovima i teškoćama.
Kako će se situacija dalje razvijati i da li će biti promena u poreznim politikama koje bi mogle da umanje nejednakost ostaje da se vidi, ali jedno je sigurno – pitanje nejednakosti bogatstva i uloge najbogatijih u društvu će ostati jedna od ključnih tema u godinama koje dolaze.
