Felice Bauer, udato Maras, je bila berlinska Jevrejka koja je bila verena sa književnom ikonom Francom Kafkom punih pet godina. Nakon raskida zaruka, Felice je prodala Kafkina pisma što je dovelo do mnogih spekulacija o njenom karakteru. Roman „Život posle Kafke“ autorke Magdalene Placove, prati život Felice Bauer nakon raskida sa Kafkom. Autorica je istraživala život Felice Bauer, ali i njenu porodicu i ljude u njenom okruženju kako bi stvorila realnu sliku epohe.
U svom istraživanju, Placova je posetila mesta vezana za Felice Bauer i ljude koji su bili deo njenog života. Prilikom istraživanja, autorica je nailazila na dokumente i informacije koje su joj pomogle da bolje razume život i vreme u kojem je Felice živela. Iako je Placova živela u Njujorku, posetila je mesta kao što su Hadson River i Donato Val Di Komino u Italiji kako bi bolje dočarala priču. Kroz roman, Placova oživljava mesta i likove kroz maštu kako bi čitaocima prenela atmosferu koju je Felice Bauer doživljavala.
Felice Bauer nije toliko poznata kao Milena Jesenska, još jedna važna žena u životu Franca Kafke. Milena je bila pisac i njena veza sa Kafkom bila je intenzivna i strasna, dok je vezu sa Felice karakterisala tražnja Kafke za brakom. Felice Bauer nije dobila toliko pažnje u književnosti, a kaneti je popularizovao mit o njoj kao „poslovnoj ženi“. Međutim, kroz istraživanje, Placova je pokušala da otkrije pravu priču o Felice i njenom odnosu sa Kafkom.
Jedna od ključnih ličnosti u romanu je Greta Bloh, koja je imala važnu ulogu u raskidu zaruka između Kafke i Felice. Greta je bila bliska sa oboje i uspela je da stvori probleme u njihovom odnosu. Nakon romantične veze sa Kafkom, Greta je završila u koncentracionom logoru Aušvic gde je suočila sa mnogim teškoćama. Placova je istraživala sudbinu Grete Bloh i pokušala da dočara njen lik kroz roman.
Autorica je takođe istraživala život Felice Bauerovog sina Henrija koji je bio kompleksna ličnost puna paradoksa. Henri je bio psihijatar i imao je tešku prošlost vezanu za svoju majku i porodičnu traumu. Kroz razgovor sa Henriijem, Placova je otkrila mnoge detalje o Felice i njenom životu, ali i o Henrijevom ličnom iskustvu.
Placova je pokušala da osvetli Felice Bauer kao snažnu ženu, koja je možda bila neshvaćena i zanemarena u književnim pričama. Kroz roman „Život posle Kafke“, Placova je nastojala da prikaže Felice kao kompleksnu ličnost koja je imala svoje snove i ambicije, ali je bila zarobljena u epohi koja nije razumevala njen karakter.
Kroz svoje istraživanje i pisanje, Placova je stvorila delo koje osvetljava život Felice Bauer i njene bliske saradnike. Roman „Život posle Kafke“ pruža novo svetlo na život i vreme u kojem su nemačke i češke izbeglice živele u Francuskoj, Švajcarskoj, Izraelu i Americi. Placova je uspela da dočara atmosferu epohe kroz detaljna istraživanja i maštovito pisanje, stvarajući delo koje pomera granice u proučavanju književne istorije i života značajnih ličnosti poput Felice Bauer.
