Predsednik iranskog parlamenta Mohamad Kalibaf je danas izjavio da bi Iran mogao da napadne američke vojne baze u regionu ukoliko Sjedinjene Američke Države pokrenu vojne akcije protiv Teherana bez postizanja novog nuklearnog sporazuma. Ova izjava dolazi usred rastućih tenzija između Irana i Sjedinjenih Američkih Država, koje su dodatno pojačane nakon povlačenja SAD iz nuklearnog sporazuma iz 2015. godine.
Kalibaf je tokom govora povodom Dana Al-Kudsa, koji se obeležava poslednjeg petka Ramazana, upozorio da bi američke agresije mogle izazvati eskalaciju sukoba u čitavom regionu. „Ako Amerikanci napadnu svetinje Irana, ceo region će eksplodirati kao varnica u skladištu municije. I njihove baze, kao i baze njihovih saveznika, neće biti bezbedne“, rekao je Kalibaf i potvrdio Iransku spremnost da se brani od napada.
Ove pretnje dolaze u trenutku kada se odnosi između Teherana i Vašingtona naglo pogoršavaju. Američki predsednik Donald Tramp je ranije tokom ovog meseca poslao pismo iranskom vrhovnom vođi, ajatolahu Aliju Hamneiju, u kojem je upozorio da pitanje Irana može biti „rešeno na dva načina: vojno ili dogovorom“. Trampovo pismo je izazvalo različite komentare i reakcije unutar Irana, gde su vlasti osudile američki pristup kao neodgovoran i obmanjujući.
Hamnei je kritikovao Trampovu poruku, označivši je kao „obmanjujuću“. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči je, s druge strane, naglasio da su pregovori nemogući dok Vašington ne promeni svoju politiku „maksimalnog pritiska“ prema Iranu, koja uključuje ekonomsku izolaciju i sankcije. Arakči je istakao da je Iran pažljivo proučio Trampovo pismo i poslao „odgovarajući odgovor“ posredstvom Omana, iako nije pružio detalje o sadržaju tog odgovora.
Ova situacija dolazi nakon što je Tramp tokom svog prvog mandata, od 2017. do 2021. godine, povukao Sjedinjene Američke Države iz nuklearnog sporazuma. Taj sporazum, poznat kao JCPOA, uspostavio je stroge granice za iranski nuklearni program u zamenu za olakšanje sankcija, što je omogućilo Iranu da intenzivira ekonomsku aktivnost i poveća trgovinu sa drugim državama.
Nakon povlačenja SAD iz sporazuma, Iran je počeo da krši njegove odredbe povećanjem obogaćivanja uranijuma, što je izazvalo zabrinutost pri Zapadnim silama koje optužuju Teheran da tajno razvija oružje za masovno uništenje. Iran, s druge strane, insistira da njegov program ima isključivo civilne namene, naglašavajući da je obogaćivanje uranijuma neophodno za korišćenje u nuklearnoj energiji.
Ponekad, tenzije između Teherana i Vašingtona se eskaliraju, a diplomatska rešenja deluju udaljenima. Pregovori o ponovnom uspostavljanju sporazuma su prekinuti i obe strane su se zabavljale javnim osudama i pretnjama. Kroz različite poruke iz Irana, jasno je da Teheran insistira na postavljanju svojih uslova za dijalog, dok smatra da su američke pretnje samo još jedan pokušaj pritiska kako bi se Iran prisilio na ustupke.
Konzistentnost iranske politike uprkos spoljnim pritiscima može se posmatrati kao signal da Iran neće lako popustiti u svojoj borbi za očuvanje nacionalnog suvereniteta i integriteta svog nuklearnog programa. U isto vreme, međunarodna zajednica, posebno Evropa, podstiče dijalog između dve strane, kako bi se izbeglo potencijalno još jedno vojnog sukoba na Bliskom Istoku. Strah od eskalacije sukoba i daljih posledica po regionalnu stabilnost ostaje naglašena tema među analitičarima i kreatorima politika širom sveta.
