Rudarstvo je stara delatnost koja se sprovodi na održiviji način, uz fokus na zaštitu životne sredine i društvenu odgovornost. Primeri iz Finske, Švedske, Norveške i Kanade pokazuju da su rudnici moguće imati uz poljoprivredu i druge društvene aktivnosti. Finska je vodeći evropski proizvođač zlata, nika, bakra, cinka, kobalta, srebra, sa potencijalom u litijumu. Primer je rudnik Puhasalmi koji će postati podzemno skladište energije. Slično, Švedska i Norveška imaju dugogodišnju istoriju rudarstva i proizvodnje metala. Kanada takođe ima aktivne rudnike bakra i zlata, poput onih u okrugu Porcupine.
Neki od najznačajnijih rudnika nalaze se u „zelenim“ područjima, poput finskog rudnika Puhasalmi, dok se u okrugu Porcupine u Kanadi postiže zajednički progres lokalne zajednice i rudarskih kompanija. Primera radi, Hamburg u Nemačkoj ima topionicu bakra blizu centra grada, a Velenje u Sloveniji je grad koji se i dalje oslanja na rudnik lignita, ali planira zatvaranje do 2033. godine radi prelaska na čiste izvore energije. Rudarstvo i dalje ima bitnu ulogu u ekonomiji mnogih država uz istovremeno poštovanje zaštite životne sredine i društvene odgovornosti.
