Prema najnovijim informacijama iz Beogradske berze, došlo je do promene vlasničke strukture u kompaniji Naftna industrija Srbije (NIS). Ruski Gasprom Njeft je predao svoj vlasnički udeo od oko pet odsto direktno Gaspromu. Ovim korakom Gasprom Njeft je smanjio svoj udeo u NIS-u sa 50 na otprilike 44,85 odsto, dok je Gasprom povećao svoj udeo sa 6,15 na 11,30 odsto. Država Srbija zadržava svoj udio od 29,87 odsto, dok preostale akcije drže građani, aktuelni i bivši radnici, kao i drugi manjinski akcionari.
Ova promena u vlasničkoj strukturi se dešava u kontekstu američkih sankcija koje su Sjedinjene Američke Države uvele NIS-u 10. januara zbog ruskog udela u kompaniji. Cilj ovih sankcija je, kako se navodi, da se spreči Rusija da ostvaruje prihode iz energetskih izvora i da ih koristi za finansiranje rata u Ukrajini. Na ovaj način Beograd i Moskva pokušavaju da se prilagode novonastalim okolnostima kako bi izbegli ili ublažili posledice sankcija.
Ministarka rudarstva i energetike Srbije, Dubravka Đedović Handanović, ističe da ne treba stvarati paniku među građanima i naglašava da sutrašnji dan, kada bi sankcije trebalo da stupe na snagu, nije „dan D”. Ona je pozvala građane da nastave sa punjenjem goriva kao i do sada, osiguravajući ih da nema potrebe za stvaranjem zaliha. „Želim da uverim građane da nema mesta panici i strahu, nastavićemo da nadgledamo tržište i snabdevanje na pumpama“, istakla je ministarka u izjavama za RTS.
Sjedinjene Američke Države su pre nekoliko meseci najavile sankcije NIS-u zbog učešća ruskih kompanija u ovoj firmi. Sankcije se izvorno planiraju da stupe na snagu 25. februara, a kako bi se sprečio razvoj situacije, NIS je zajedno sa Vladom Srbije i Vladom Mađarske 4. februara zatražio odlaganje sankcija za tri meseca.
Međutim, ukoliko SAD ostanu pri ovoj odluci, to bi moglo imati drastične posledice po poslovanje NIS-a. Naime, NIS više ne bi imao mogućnosti da kupuje naftu ili da prima naftu putem Jadranskog naftovoda (JANAF) iz Hrvatske, a onemogućen bi bio i pristup finansijskim sistemima. U osnovi, to bi značilo da NIS više ne bi mogao normalno da funkcioniše u Srbiji, što bi dovelo do potencijalnog nedostatka goriva i porasta cena, ne samo goriva već i ostalih roba.
Ekonomisti i analitičari raspravljaju o različitim opcijama za rešenje situacije u kojoj se NIS nalazi. Od mogućnosti da Srbija nacionalizuje ruski udeo u NIS-u do različitih aranžmana koji bi uključivali aktivno učešće Sjedinjenih Američkih Država i Rusije u pronalaženju rešenja. Prema nekim procenama, vrednost ruskog udelu u NIS-u kreće se između 630 i 728 miliona evra, u zavisnosti od trenutne tržišne situacije.
Važnost NIS-a za srpsko tržište nafte i energenata ne može biti potcenjena. Od 2008. godine, kada je postao većinski ruski udeo, kompanija se suočava sa izazovima koji su proizašli iz globalnih geostrateških tenzija, a trenutna vlasnička struktura dodatno komplikuje situaciju. Sa svakim novim razvojem događaja, predstavlja se rizik ne samo za poslovanje kompanije, već i za stabilnost energetskog tržišta u Srbiji. Građani sa nestrpljenjem očekuju rasplet situacije, a od vrha države zavisi koliko će efikasno umeti da reše ovaj problem u interesu svih.
