Prema najnovijim podacima Beogradske berze, vlasnička struktura u Naftnoj industriji Srbije (NIS) doživela je značajnu promenu. Ruski Gasprom Njeft je predao svoj vlasnički udeo od oko pet odsto na Gasprom, što znači da je Gasprom Njeft smanjio svoj udeo u NIS-u sa 50 na otprilike 44,85 odsto. U isto vreme, udeo Gasproma u NIS-u porastao je sa 6,15 na 11,30 odsto. Država Srbija zadržala je vlasnički deo od 29,87 odsto, dok preostale akcije poseduju građani, sadašnji i bivši radnici, kao i drugi manjinski akcionari.
Ova transakcija predstavlja pokušaj Beograda i Moskve da izbegnu sankcije koje su Sjedinjene Američke Države (SAD) uvele NIS-u 10. januara zbog ruskog udela u toj kompaniji. Cilj američkih sankcija je sprečavanje Rusije da ostvaruje finansijske prihode iz energetskih izvora i koristi ih za vojne operacije u Ukrajini.
Stručnjaci u Srbiji nastoje da analiziraju posledicu ovog novog „prepakivanja“ vlasništva i pitaju se da li će to imati uticaj na američke sankcije. Ministrica rudarstva i energetike, Dubravka Đedović Handanović, izjavila je da sutrašnji dan, kada bi sankcije trebalo da stupe na snagu, ne predstavlja „dan D“. Naglasila je da građani ne treba da brinu jer mogu normalno točiti gorivo i da nema potrebe za pravljenjem zaliha.
„Želim da uverim građane da nema mesta panici i strahu. Nastavićemo da nadgledamo tržište i snabdevanje na pumpama“, izjavila je Đedović Handanović za RTS. Takođe je dodala da Beograd provodi razgovore sa obe velike sile u vezi sa ovom situacijom.
Pre nekoliko meseci, SAD su najavile sankcije NIS-u usled njegovog ruskog vlasništva, a očekuje se da sankcije stupe na snagu 25. februara. U cilju sprečavanja takvog razvoja događaja, NIS je 4. februara, uz podršku Vlada Srbije i Mađarske, zatražio odlaganje sankcija na tri meseca.
Ukoliko SAD ostanu pri svojoj odluci o sankcijama, to bi značilo visok stepen ugroženosti poslovanja NIS-a. Naime, kompanija ne bi mogla da kupuje naftu, niti bi mogla da dobija naftu preko Jadranskog naftovoda (JANAF) iz Hrvatske. Takođe, mogao bi biti onemogućen pristup finansijskim sistemima, što bi praktično paralizovalo rad NIS-a u Srbiji.
Ova situacija potencijalno može ugroziti snabdevanje gorivom u Srbiji, izazivajući rast cena naftnih proizvoda, što bi se odrazilo i na cene ostale robe. U tom kontekstu, stručnjaci smatraju da postoje različiti načini za rešavanje problema NIS-a. Opcije variraju od nacionalizacije ruskog udela u NIS-u do mogućih aranžmana koji bi uključivali saradnju SAD i Rusije.
Procene govore da bi vrednost ruskog udela u NIS-u mogla biti između 630 i 728 miliona evra, u zavisnosti od situacije na tržištu. NIS se, inače, od 2008. godine nalazi u većinskom vlasništvu ruskih kompanija, a trenutne promene u vlasničkoj strukturi ukazuju na složenost geopolitičkih odnosa u kontekstu energetskih resursa.
Situacija je dinamična, te ostaje da se vidi koje konkretne posledice će doneti planirane sankcije i kako će se Beograd prilagoditi novonastalim okolnostima. Građani i poslovna zajednica očekuju jasnije i brže odgovore, kako bi se obezbedila stabilnost na energetskom tržištu Srbije.
