Međunarodne organizacije za slobodu medija traže hitnu istragu o napadima na novinare u Srbiji
Međunarodne organizacije usredređene na slobodu medija zatražile su od vlasti Srbije sprovođenje hitne i temeljne istrage o napadima na novinare u Srbiji i da krivično gone osumnjičene počinoce. Potpisnice zahteva vlastima Srbije su Evropska federacija novinara (EFJ), Međunarodna federacija novinara (IFJ), Evropski centar za medije i medijske slobode (ECPMF), OBC Transeuropa (OBCT), Međunarodni institut za štampu (IPI), Free Press Unlimited (FPU) i Safe Journalists Network.
Upozoreno je da su pretnje koje su novinari doživeli u Novom Sadu dosegle neslućeni nivo tokom poslednje dve nedelje. Sedam novinara se suočilo sa pretnjama i napadima, uključujući fizičke napade, verbalno zlostavljanje, uznemiravanje putem interneta ili pretnje smrću. Dinku Gruhonjiću i Ani Lalić-Hegediš upućeno je hiljade pretnji zbog njihovog učešća kao panelista na festivalu u Dubrovniku, u Hrvatskoj. Organizacije su upozorile da su snimci manipulisani kako bi se stekao utisak da novinar Gruhonjić izražava zadovoljstvo što nosi ime istovetno ustaškom zločincu.
Grupa od osamdest intelektualaca i javnih ličnosti iz Srbije i regiona uputila je “Apel za slobodu javne reči i kritičkog mišljenja“, tražeći zaštitu novinara. Naveli su da su kritični glasovi u Srbiji izloženi represiji vlasti Aleksandra Vučića, što je dovelo do ozbiljne ugroženosti njihove bezbednosti. Potpisnici apela su između ostalih istoričarke Olga Manojlović Pintar i Dubravka Stojanović, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić, novinar Boris Varga, ambasador Miodrag Vlahović i drugi.
Srbija se nalazi među zemljama sa najvećim brojem napada na novinare prema izveštaju Saveta Evrope. Poglavlje Saveta Evrope za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara za 2024. navodi da je Srbija zajedno sa Rusijom, Francuskom, Turskom i Italijom označena kao zemlja u kojoj novinari nisu bezbedni. Ugledne međunarodne nevladine organizacije su takođe konstatovale nazadovanja Srbije u oblastima ljudskih prava i slobode izražavanja.
Nerazjašnjena su ubistva novinara i novinarke u Srbiji, poput slučajeva Radislave Dade Vujasinović, Milana Pantića i Slavka Ćuruvije. Apelacioni sud u Beogradu nedavno je preinačio presudu u slučaju Ćuruvijinog ubistva, oslobađajući bivše pripadnike Državne bezbednosti optuženih za zločin.
Srbija se suočava sa ozbiljnim problemima u oblasti slobode medija i bezbednosti novinara, zbog čega međunarodne organizacije i intelektualci traže od vlasti da hitno reše ove slučajeve i garantuju bezbednost novinarima koji obavljaju svoj posao u zemlji.
