Ivan V. iz Beograda, sa 46 godina, priča kako se njegov život drastično promenio nakon što je preležao koronavirus pre dve i po godine. Iako se fizički oporavio, posledice bolesti ostavile su trajne tragove na njegovo zdravlje. U bolnici je proveo dve nedelje, tokom kojih je imao obostranu upalu pluća, a sada se suočava sa problemima s srcem, koncentracijom i pamćenjem.
U razgovoru za “Blic”, Ivan ističe da su mu aritmije i tahikardije postale svakodnevica. Saznao je da jedan od srčanih zalistaka ne funkcioniše kako treba, što je uticalo na protok krvi. Pre korone nije imao ovakve zdravstvene probleme, a sada redovno uzima terapiju kako bi održao situaciju pod kontrolom.
Dodatno, postkovid simptomi, neki od kojih uključuju hronični umor i probleme s mišićima, dodatno pogoršavaju njegovu svakodnevicu. Ivan naglašava da se nezgode u koncentraciji i pamćenju javljaju gotovo svakodnevno, što ga sprečava da se vrati na „stari” način života.
Nikola N., 31-godišnjak iz Beograda, takođe je preležao koronu dva puta. Nakon drugog oboljenja, suočio se sa ozbiljnim zdravstvenim problemima poput upale srčanog mišića, što mu je otežalo svakodnevne aktivnosti. Njegova iskustva sa simptomima uključuju probadanje u predelu srca i čest umor, što su problemi koje rešava uz pomoć lekara i propisanih dodataka ishrani.
Dr. Aleksandar Stojanović, direktor Doma zdravlja Palilula, potvrđuje da mnogi pacijenti dolaze sa sličnim simptomima i da se ne prepoznaju u jednom vremenskom okviru koji su pre kovida poznavali. On naglašava da se kod pacijenata koji su imali kovid često javljaju ozbiljni postkovid simptomi, poput malaksalosti, otežanog kretanja, lupanja srca, pa čak i problema sa mentalnim zdravljem. U nekim slučajevima, pacijenti doživljavaju promene u metabolizmu ili imunitetu, a često se javljaju i nuspojave kao što su nesanica, depresija i anksioznost.
Zabrinjavajuće je to što i mlađi ljudi, koji su nekada bili fizički sposobni i zdravi, sada pate od srčanih problema, dok stariji pacijenti često doživljavaju simptome demencije. Ove promene su rezultat nepoznanica vezanih za koronavirus, koji je ostavio duboke posledice s kojima se lekari suočavaju. Dr. Stojanović ukazuje na to da je situacija dovoljno ozbiljna, te da se ljudi u različitim uzrastima bore sa različitim simptomima koji proizlaze iz preležanog kovida.
Važno je napomenuti da se kroz razgovor sa pacijentima može primetiti da se mnogi osećaju drugačije, kao da su psihički i fizički pretrpeli značajne promene. Na primer, neki pacijenti prijavljuju probleme sa stresom, dok drugi, poput Nikole, doživljavaju promene u ishrani i životnim navikama zbog specifičnih zdravstvenih upozorenja.
Iako su neka pitanja o dugoročnim posledicama kovida još uvek bez odgovora, dr. Stojanović zaključuje da situacija zahteva ozbiljno razmatranje kako bi se bolje pristupilo različitim simptomima koji se javljaju kod pacijenata.
Sve u svemu, iskustva Ivana i Nikole osvetljavaju važnost prepoznavanja i razumevanja postkovid simptoma, kao i potrebu za dodatnom podrškom onima koji su preležali kovid. Uz sve veće brojeve pacijenata koji se suočavaju s ovim problemima, neophodno je veće razumevanje i istraživanje kako bi se pronašli odgovarajući tretmani i rešenja za ublažavanje postkovid simptoma.
