Polemika oko upotrebe rodno senzitivnog jezika i dalje traje u Srbiji, čak i nakon stupanja na snagu izmena Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Poslanička grupa „Mi snaga Naroda Branimira Nestorovića“ tužila je Vladu Srbije zbog uvođenja ženskih oblika za profesije i titule žena. U saopštenju iz ove poslaničke grupe navodi se da su tražili od Vlade da im dostavi akte kako bi se razjasnilo zašto se uvode „nejasni i nepoznati dženderski pojmovi“ pod pretnjom kažnjavanja. Vlada je odbacila zahtev, pa je poslanička grupa pokrenula tužbu protiv nje.
Ministarka bez portfelja Tatjana Macura smatra da postoji mnogo važnijih problema za Vladu i poslanike od pitanja rodno senzitivnog jezika. Advokat Milenko Radić, koji se bavi tužbom podnetom od strane poslanika Nestorovića, kaže da se nadaju da će sudski postupak naterati Vladu da pruži objašnjenja o ovom zakonu, kako bi se građanima pomoglo da razumeju na koji način se primenjuje.
Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji obavezum primenu rodno osetljivog jezika u obrazovanju, nauci i medijima, izazvao je mnoge polemike. Vlada je usvojila „Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika“ koji predlaže upotrebu ženskih oblika za brojne zanimanja. Zakon takođe predviđa kaznene odredbe za državne organe koji ne koriste rodno senzitivni jezik.
Savet za srpski jezik takođe je reagovao zbog rodno senzitivnog jezika, preporučujući Vladi da izmeni deo zakona koji se odnosi na ovaj aspekt. Patrijarh Srpski Porfirije nazvao je ovakav jezik „ekstremno nasilje“. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog tvrdi da je zakon obaveza koju treba primenjivati, bez obzira na mišljenje Saveta za srpski jezik, koji je formiran nakon usvajanja zakona.
