Javna tužiteljka u Apelacionom javnom tužilaštvu u Beogradu, Lidija Komlen Nikolić, je izjavila da je potrebno produžiti javnu raspravu o opsežnim izmenama Krivičnog zakona jer je rok za nju jako kratak. Na skupu pod nazivom „Uticaj izmena Krivičnog zakonika na pravosuđe i ljudska prava“, organizovanom od strane Komiteta pravnika za ljudska prava (Yukom), Nikolić je istakla da su izmene koje su predložene proizašle iz različitih kabineta državnih organa, a ne samo iz članova radne grupe. Ona je naglasila da su obrazloženja u Krivičnom zakoniku drastično drugačija od obrazloženja u Zakonu o krivičnom postupku, što dovodi do niza kontradiktornosti.
Programska direktorka Yukoma, Milena Vasić, je kritikovala predložene izmene Krivičnog zakona zbog nedostatka zaštite prava žena, devojčica i dečaka. U KZ-u se, prema njenim rečima, ne bave delima kojima se na najgrublji način krše prava ovih grupa, a propušteno je i da se osvetnička fotografija inkriminiše kao zasebno krivično delo. Takođe je istakla da se novim tehnologijama ubrzano razvijaju mogućnosti kršenja ljudskih prava, a da određena krivična dela, poput deljenja eksplicitnog seksualnog materijala bez pristanka, nisu obuhvaćena izmenama.
Koordinatorka pravnog tima u Autonomnom ženskom centru, Vanja Macanović, je upozorila na nedostatke predloženih izmena kojima se oštećeni u krivičnom postupku ne tretira kao subjekt prava na zaštitu već kao sredstvo za dokazivanje. Ona je ukazala i na to da izmene ne obuhvataju definiciju krivičnog dela silovanja, kao ni krivično delo neovlašćene objave snimka, niti mere nadzora posle izdržane kazne za teška krivična dela.
Beogradski advokat Sead Spahović je za Glas Amerike ocenio predložene izmene Zakona o krivičnom postupku kao povratak na stari zakon, usvojen 1976. godine, koji je inspiraciju crpeo iz sovjetskog modela pravnog sistema. Prema njegovom mišljenju, takav sistem nije neutralan jer sudija ima slobodu da dokazuje optužnicu, što predstavlja ozbiljan nedostatak. Spahović je istakao i da inkvizitorni sistem nije u skladu sa ljudskim pravima i nije dobar ni za okrivljenog ni za pravosuđe Srbije. On takođe kritikuje nedostatak reakcije na predložene izmene, navodeći da građani Srbije nisu dovoljno informisani o ovim promenama.
Ukupno gledajući, javna rasprava o opsežnim izmenama Krivičnog zakona u Srbiji izaziva kontroverze i zabrinutost zbog nedostatka zaštite osnovnih ljudskih prava, nedoslednosti u obrazloženjima izmena zakona, kao i potencijalnih negativnih posledica inkvizitornog modela u pravosuđu. Smatra se da je neophodno produžiti rok za javnu raspravu i bolje usklađivanje različitih zakonskih akata kako bi se obezbedila zaštita prava svih učesnika u krivičnom postupku.
