Naučnici širom sveta rade na revolucionarnom projektu koji ima potencijal da pomogne u spasavanju ugroženih vrsta – pretvaranju izmeta životinja u potomstvo. Iako ovo može delovati kao naučna fantastika, istraživači veruju da bi mogli koristiti izmet za prikupljanje genetske raznovrsnosti koja je ključna za očuvanje vrsta na ivici izumiranja. Ovaj inovativni pristup otvara mogućnosti za kloniranje i reprogramiranje ćelija, što bi moglo omogućiti stvaranje novih životinja i obnavljanje ekološke ravnoteže.
Cilj ovog projekta je pomoći u sprečavanju izumiranja različitih životinjskih vrsta, koje su u sve većem riziku. Od snežnih leoparda do morskih kornjača, mnoge životinje su pod pretnjom, a neki naučnici ovu situaciju nazivaju „biološkom anihilacijom“. Istraživači sada pokušavaju da koriste izmet za prikupljanje i iskorišćavanje genetske raznovrsnosti.
Projekat poznat kao „zoo izmet“ zasniva se na ideji da izmet sadrži ćelije iz organizma životinje koja ga je ostavila. Osim što je bogat nesvarenom hranom, bakterijama i žučnom kiselinom, izmet takođe nosi sa sobom DNA materijal. Prema istraživanjima, neke od ovih ćelija su još uvek žive, posebno kada je izmet svež.
Profesorica Suzan Vilijams sa Univerziteta u Oksfordu, koja vodi tim, ističe da je istraživanje još u ranoj fazi. Oni su uspeli da izoluju žive ćelije iz izmeta miševa i slonova, a nadaju se da će ove ćelije koristiti za povećanje genetske raznovrsnosti kod ugroženih vrsta.
Ovaj pristup, poznat kao „genetski spas“, može imati nekoliko aspekata. Analizom DNK iz ćelija biće moguće razumeti genetsku varijaciju među populacijama, što može pomoći u naporima za očuvanje. Ako se ćelije iz izmeta mogu kultivisati, otvara se mogućnost i za kreiranje celokupnih životinja koristeći asistirane reproduktivne tehnologije.
Jedna od tehnika uključuje kloniranje, gde se jezgro ćelije ubacuje u jajnu ćeliju donora, a embrion se implantira u surogat. Takođe postoji mogućnost reprogramiranja ćelija da postanu bilo koji tip ćelije, uključujući spermatozoide i jajašca, što potencijalno omogućava primenu IVF tehnika za proizvodnju potomstva.
Kaže dr Ešli Hačinson, koja je pokrenula ideju o „zoo izmetu“, da ovaj pristup omogućava korišćenje genetske raznovrsnosti bez potrebe da se iz divljine hvataju pojedinačne životinje ili njihovi uzorci. Takođe, reprogramirane ćelije mogu biti korišćene za istraživanje gena koji su povezani sa bolestima i adaptacijom, čime se može doprineti inženjeringu otpornijih vrsta.
Međutim, naučnici se suočavaju sa izazovima kada je reč o obimu izmeta koji se mora obraditi, kao i potrebom za razdvajanjem životinjskih ćelija od bakterija prisutnih u izmetu. Dok tim radi na razvoju metoda za razdvajanje, postoje prepreke koje treba prevazići pre nego što se može stvoriti potomstvo.
Iako su mogućnosti uzbudljive, neki stručnjaci smatraju da je prevencija gubitka biodiverziteta ključna. Pol De Ornelas iz WWF UK naglašava značaj rešavanja osnovnih uzroka opadanja vrsta, poput gubitka staništa.
Dodatno, iako je genetska raznovrsnost važna, njegovo povećanje samo po sebi možda neće biti dovoljno. Dr. David Jachovski sa Univerziteta Klemson ističe da veći broj životinja ne znači nužno i da su oni zaštićeni od pretnji.
Sve u svemu, projekat „zoo izmet“ pokazuje potencijal za inovativne načine očuvanja ugroženih vrsta, ali istovremeno naglašava potrebu za širim naporima u zaštiti biodiverziteta. Što se više istražuje ovaj pristup, to će se bolje razumeti kako ga primeniti u praksi.
