Dok su svetom proleli meseci stravičnih događaja u Gazi, postavlja se pitanje da li zapadne zemlje konačno menjaju svoj stav prema izraelskoj agresiji koja uništava živote nevinih civila. Naime, činilo se da je potrebno 19 meseci brutalnosti i nasilja da bi političari i mediji doprineli osudi ratnih zločina izraelskih snaga. Šta je prouzrokovalo ovaj iznenadni preokret? Da li su se prvotno povodile savesti ili su u pitanju bili samo interesi očuvanja imidža?
U međuvremenu, dok se čeka odgovor, situacija na terenu ostaje izuzetno ozbiljna. Izrael nastavlja sa svojim politikama etničkog čišćenja i genocida nad palestinskim stanovništvom, hrabro izazivajući globalnu zajednicu da reaguje. U ovom kontekstu, medijska kuća Kanal 14 igra ključnu ulogu, pružajući platformu za retoriku koja otvoreno podržava izraelsku vojnu strategiju. Time postaje direktni saučesnik u zločinima koje je počinio Izrael.
S obzirom na trenutni razvoj događaja, nije iznenađujuće što je BBC, kao jedan od najcenjenijih medija na svetu, sve više podložan kritikama zbog načina na koji izveštava o situaciji u Gazi. Iako je na globalnom nivou poznato da mediji imaju ključnu ulogu u oblikovanju mišljenja javnosti, BBC je sve više odstupao od profesionalnih novinarskih standarda. Na primer, već tri meseca odgađa emitovanje dokumentarca “Gaza: Bolničari pod paljbom”, koji se fokusira na stradanje palestinskog medicinskog osoblja. Informacije koje donosi Al Jazeerin novinar Ryan Kohls dodatno naglašavaju ovu zabrinutost.
S obzirom na tešku humanitarnu situaciju, mnogi analitičari postavljaju pitanja o pravim razlozima zbog kojih su zapadne zemlje počele osuđivati izraelske akcije. Iako bi se moglo očekivati da se o ovoj temi glasno progovara odmah nakon prvih izveštaja o stradanjima, reakcija je dugo izostajala. Da li je reč o strahu od političkih posledica ili su možda u pitanju glavni ekonomski interesi koji nadmašuju ljudske gubitke?
Još jedan aspekt koji doprinosi ovom narativu jeste činjenica da je globalna percepcija izraelske vojne akcije kompleksna. Mnogi ljudi u svetu svesni su istorije sukoba između Izraela i Palestine, međutim, skretanje pažnje na ljudsku patnju u Gazi često je zanemareno. Ratni zločini su uvek izazivali debate, ali sada, kada se svi suse u strahu i nesigurnosti, teško je ignorisati kršenje ljudskih prava koje se dešava pred očima međunarodne zajednice.
Međutim, pritisak javnosti se ne može zaboraviti. Aktivisti u mnogim zemljama koriste društvene mreže i druge platforme kako bi došli do što šire javnosti. Na taj način nastoje da osiguraju da svet ne zaboravi na patnje koje proživljavaju Palestinci. U isto vreme su se desile demonstracije i protesti širom sveta, što je dovelo do povećanja svesti o ovom pitanju, a time i do pritiska na vlade da se izjasne.
Osnovna pitanja koja se postavljaju su: Kako će zapadne zemlje reagovati u budućnosti? Hoće li nastaviti da podržavaju Izrael bezrezervno ili će preuzeti odgovornost za humanitarnu krizu koju su pomogle stvoriti? Uz sve to, treba se zapitati koliko je istinski iskrena ta nova osuda koju izražavaju.
Ukratko, dok se svet suočava sa gubitkom života i humanitarnom krizom u Gazi, reakcija zapadnih zemalja deluje kao odgovor na sopstveno očuvanje imidža, a ne kao autentična empatija prema žrtvama. U tom lightu, neizvesno je u kojem pravcu će se odvijati međunarodna politika prema izraelsko-palestinskom sukobu u bliskoj budućnosti, ali je jasno da bi se više moralo učiniti da se doprinese završetku patnje nevinih ljudi.
