Netanyahuova vladajuća koalicija dobila je dodatno vreme da reši jednu od najtežih političkih kriza u svojoj istoriji, izbegavajući prekomerne izbore koji bi bili prvi od izbijanja rata u Gazi. Izraelski parlament, poznat kao Knesset, izborom je ranog četvrtka preliminarno odbacio sopstveno raspuštanje, nakon što je dogovoren sporazum unutar koalicije na temu regrutovanja. Knesset je izdao saopštenje gde je objavljeno da je raspuštanje parlamenta odbačeno sa 61 glasom protiv, dok je 53 zastupnika glasalo za.
Knesset se sastoji od 120 mesta, a da bi glasanje prošlo, potrebna je većina od 61 poslanika. Ovaj ishod omogućava Netanyahuu i njegovoj koaliciji da dobiju neko vreme za rešavanje sporova unutar koalicije, posebno onih vezanih za zakon o regrutovanju koji je pokrenuo trenutnu krizu. Premijer Netanyahu se suočava s pritiskom da pronađe rešenje za nepodnosive tenzije unutar svoje vlade.
Yuli Edelstein, lider parlamentarnog komiteta za spoljne poslove i odbranu, izjavio je da su nakon dugih rasprava postigli sporazum o načelima koja će biti osnova novog zakona. U ovoj situaciji neki članovi koalicije, posebno iz religijskih stranaka, nastoje izuzeti ultra-ortodoksne Jevreje od vojne obaveze, dok drugi zakonodavci zahtevaju ukidanje tih izuzeća. Ova tema izaziva veliku polemiku u društvu, naročito tokom ratnih sukoba kada se zahtevaju dodatni vojnici.
Ultra-ortodoksni članovi koalicije, nezadovoljni trenutnim stanjem, najavili su da će se pridružiti opoziciji u glasovanju za raspuštanje Knesseta. Opoziciona zastupnica Merav Michaeli iz redova laburista izjavila je da nikada nije bilo hitnije zameniti ovu „toksičnu i štetnu vladu“, naglašavajući potrebu za završavanjem rata u Gazi i vraćanjem talaca. Njena izjava odražava široko rasprostranjeno nezadovoljstvo među građanima zbog neuspeha vlasti da odgovore na sigurnosne pretnje.
Neke ankete predviđaju poraz Netanyahuove koalicije na predstojećim izborima, a javno nezadovoljstvo raste nakon operacije koja je započela 7. oktobra 2023. godine, kada su napadnuta brojna mesta unutar Izraela, a više od 1.200 ljudi je poginulo s 251 otetim. Ove brojke i dalje potresaju društvo, dok se broj poginulih Palestinaca u ofanzivi u Gazi procenjuje na skoro 55.000, što dodatno komplikuje situaciju i pojačava humanitarnu krizu u regionu.
Mnogi građani izražavaju osmeh pogotovo zbog ultra-ortodoksnih zahteva za izuzećem od vojne službe, s obzirom na gubitke koje je vojska pretrpela. Javni sentiment se menja, a većina izraelskih vojnika u Gazi izgubila je život tokom sukoba, što stvara dodatni pritisak na vladu da se odredi prema ovim zahtevima. Lideri ultra-ortodoksne zajednice smatraju da je obrazovanje njihovo pravo, a vojna služba pretnja njihovom načinu života.
Sve veći nesrazmer između vojnog angažovanja i religijskih zahteva stvara tenzije unutar društva, a protesti i politička razmatranja se sve više nalaze u fokusu. Kako se situacija s talacima i vojnim sukobima razvija, tako i politička scena u Izraelu postaje sve složenija.
Netanyahu će morati da deluje brzo i efikasno kako bi smirio strasti unutar svoje koalicije, ali i da pronađe načine da povrati poverenje građana. Ova politička kriza predstavlja izazov ne samo za samog premijera, već i za stabilnost cele države, koja se suočava s jednim od svojih najkompleksnijih trenutaka u savremenoj istoriji.
