Predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, izjavio je da je imao izuzetan sastanak sa predsednikom Belorusije, Aleksandrom Lukašenkom, u Minsku. Nakon sastanka, on je zahvalio Lukašenku na podršci Republici Srpskoj i istakao da su razgovarali o privrednoj saradnji te da će nastaviti da sarađuju. Dodik je naglasio da Lukašenko razume sve procese.
Ovo sastanak dolazi u vreme kada su odnosi između Belorusije i zapadnih zemalja, poput Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, na niskom nivou zbog kontroverznih predsedničkih izbora koji su se održali 2020. godine, a u kojima je Lukašenko pobedio.
S obzirom na ove okolnosti, sastanak između Dodika i Lukašenka može se sagledati u kontekstu traganja za novim saveznicima, posebno s obzirom na to da Dodik već duže vreme pokazuje simpatije prema ruskom predsedniku Vladmiru Putinu i prilično otvoreno kritikuje politiku EU i SAD-a.
S druge strane, Belorusija je suočena sa strožim sankcijama od strane EU i SAD-a, a zbog povećanog pritiska Zapada, Lukašenko se okreće pronalaženju saveznika na Balkanu i istočnoj Evropi. Stoga je jasno da Dodik uživa podršku Belorusije, koja može biti ključna u borbi protiv pritisaka koje pritpejavaju vlast u Republici Srpskoj.
Takođe, ovaj sastanak je dolazi u trenutku kada su odnosi između Bosne i Hercegovine i Srbije zategnuti, a to se posebno odnosi na odnose između Sarajeva i Banjaluke. U tom kontekstu, Dodikov sastanak sa Lukašenkom može se tumačiti kao nastojanje da se uspostave nove veze i saveznici, koji bi mogli biti korisni u slučaju dodatnih pritisaka sa strane Bosne i Hercegovine ili međunarodne zajednice.
Predstavnici Bosne i Hercegovine već su izrazili negodovanje zbog ovog sastanka, tvrdeći da Dodik samoinicijativno vodi spoljnu politiku Republike Srpske, bez uključuvanja u institucije zemlje, što bi predstavljalo kršenje Dejtonskog mirovnog sporazuma.
S druge strane, predstavnici Republike Srpske tvrde da je u pitanju normalna diplomatska aktivnost, koja je u skladu sa ustavom, te da Dodik ima pravo da uspostavlja kontakte i sarađuje sa drugim zemljama.
Ipak, ostaje pitanje koliko će ovaj sastanak imati stvarnih posledica po odnose u regionu, s obzirom na to da su odnosi između Rusije i EU već narušeni, a Belorusija je na meti strožijih sankcija. Takođe, Zapadne zemlje su već izrazile nepoverenje prema Dodiku i potezima koje preduzima, a ovaj sastanak sa Lukašenkom mogao bi dodatno pogoršati odnose između Beograda, Sarajeva i Zapada.
U svakom slučaju, ovo je sastanak koji će nesumnjivo imati dalje posledice po odnose u regionu, ali je još uvek rano reći kako će se one manifestovati. Ono što je jasno jeste da se geopolitičke karte ponovo mešaju, i da se stvaraju nova savezništva i konflikte, koji će biti ključni za budućnost Balkana i istočne Evrope.
