U saradnji sa Vladom Srbije, Ujedinjene nacije su ostvarile značajan napredak u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja, saopštila je Kancelarija Stalnog koordinatora UN u Srbiji. Ovaj zajednički napor fokusiran je na zelenu transformaciju, razvoj ljudskog kapitala i utvrđivanje agende vladavine prava i ljudskih prava. Agencije, fondovi i programi UN u Srbiji doprineli su sa preko 80 miliona dolara prošle godine, pridržavajući se principa da niko ne bude izostavljen.
UN su podržale strategije za smanjenje energetskog intenziteta i emisija, povećanje kapaciteta zemlje za obnovljivu energiju i pravednu tranziciju privrede ka niskougljeničnoj ekonomiji. Implementacija ovih akcija rezultirala je smanjenjem potrošnje energije javnih zgrada i emisija CO2, kao i otvaranjem novih radnih mesta kroz podršku malim i srednjim preduzećima u digitalizaciji i zelenoj ekonomiji.
U oblasti zdravstva, UN su radile na jačanju javnih zdravstvenih sistema, univerzalnom pristupu zdravstvenoj zaštiti i unapređenju sistema socijalne zaštite za ugrožene grupe, uključujući Rome, žene, mlade, osobe s invaliditetom i starije. Takođe, proces inkluzije migranata i izbeglica u obrazovanje je ubrzan kroz saradnju sa lokalnim samoupravama i nastavnicima.
UN su podržale Srbiju u usklađivanju sa međunarodnim standardima ljudskih prava i rodne ravnopravnosti, kroz kampanju posvećenu ljudskim pravima povodom 75. godišnjice Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Prioriteti podrške usmereni su na borbu protiv korupcije i trgovine ljudima, unapređenje lokalnih upravljačkih sistema, rodno odgovorno budžetiranje i digitalnu transformaciju.
UN su takođe proširile zaštitu migranata i izbeglica kroz razvoj politika i pružanje pravne pomoći, uključujući identifikaciju pojedinaca u riziku od apatridije. Kroz zajedničke napore sa vladom Srbije, preduzeti su značajni koraci ka održivoj i pravednoj budućnosti.
U drugim vestima, direktor beogradskog Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić uputio je pismo svim ambasadorima akreditovanim u Srbiji, upozoravajući ih na Nacrt rezolucije o „genocidu“ u Srebrenici koji se razmatrao na zatvorenom sastanku UN. Ristić smatra da je ovaj nacrt primer iskrivljavanja istorije i selektivnog sećanja na dešavanja na prostoru bivše Jugoslavije.
