U nedavno objavljenoj knjizi „Ajnštajnovi protokoli“, nemački pisac i novinar Peter fon Beker istražuje privatne razgovore slavnog fizičara Alberta Ajnštajna sa njegovom devojkom Johanom Fantovom iz poslednjih godina njegovog života. Ova otkrića pružaju jedinstven uvid u Ajnštajnov svet, njegove političke stavove, kao i lične interese ka umetnosti i muzici.
Razgovore koje je Ajnštajn vodio sa Fantovom, koja je beležila njihove susrete u dnevnicima, otkrile su se tek 2004. godine. Fon Beker analizira te transkripte, donoseći nam radikalnu rekonstrukciju Ajnštajnovih misli i osećanja. U tim često intimnim razgovorima, Ajnštajn se opisuje kao „magnet za sve lude ljude“, govoreći o svom interesovanju za neobične ličnosti koje su ga okruživale. Ovaj aspekt njegove ličnosti pokazuje ne samo njegovu empatiju, već i duboku želju da razume i pomogne onima koji se bore s ličnim izazovima.
Fantova je, prema rečima Bekera, svesno beležila Ajnštajnove misli i osećanja tokom njihovih razgovora. „On joj je podnosio izveštaj o svom danu, o razmišljanjima i interesovanjima“, piše Beker, naglašavajući koliko je Ajnštajn bio otvoren prema različitim idejama čak i u svojim kasnijim godinama. U knjizi se posebno ističe kako je orkestrirao svoje misli o svetu oko sebe, pokazujući veliku toleranciju prema različitim stanovištima, dok je istovremeno bio veoma bistar i angažovan kada je reč o političkim temama.
Ajnštajn nije bežao od političkog angažovanja. Kritički je govorio o kapitalizmu, ne samo zbog ekonomskih razloga, već i zbog moralnih vrednosti. „Ja sam stari revolucionar… politički sam još uvek Vezuv koji bljuje vatru“, izjavio je Ajnštajn, ukazujući na svoju borbu protiv nagomilavanja oružja i socijalnih nepravdi. Njegova svesnost o globalnim problemima, kao što su ratni sukobi i naoružavanje, odražava se kroz njegovo učenje koje ostaje relevantno i danas.
Takođe, njegov stav prema Sjedinjenim Američkim Državama, posebno u kontekstu Makartijeve ere, otkriva mnogo o Ajnštajnovoj borbi za slobodu izražavanja. Kritika koju je iznosio prema širenju antikomunizma i konzervatizma boreći se za kritičke misli, i dalje je aktuelna. Njegovo jevrejsko poreklo ga je tokom nacističke vladavine učinilo „državnim neprijateljem broj jedan“, što je dovelo do njegovog egzila iz Nemačke.
Nakon Holokausta, Ajnštajn je u potpunosti podržavao Izrael, prepoznajući potrebu za sigurnim mestom za Jevreje, ali je istovremeno izražavao svoje kritike prema mlađoj izraelskoj državi. Osećao je da je ključno da svi ljudi, bez obzira na nacionalnost, uživaju jednake privilegije i prava. Ovaj stav, koji nudi potpunu sliku Ajnštajnovog moralnog integriteta i intelektualnih preokupacija, čini ga još relevantnijim likom u savremenom svetu.
Kroz analizu Fantovih beleški, Beker nam omogućava da zavirimo u srce i um jednog od najvažnijih naučnika 20. veka. Njegova sposobnost da se suoči sa problemima svog vremena, kao i njegova otvorenost prema ljudima oko njega, daruje nam uvid u to kako su individualitete i empatija oblikovale njegov karakter.
U zaključku, Ajnštajnova borba za pravdu i jednake šanse ostaje aktuelna tema, a njegov glas, kada se čuje kroz strane Fantovih zapisa, snažno odjekuje u današnjem svetu. Kako fon Beker ističe, poželjno bi bilo da takav um poput Ajnštajnovog ponovo istakne svoja načela i vrednosti, posebno u vremenima kada su empatija i razumevanje među ljudima od ključnog značaja.
