U selu Gornja Orovica, smeštenom na planini Bobija, nedaleko od Ljubovije, jabuke koje raste s pravim prirodnim uzgojem pružaju jedinstven ugođaj ljubiteljima voća. Ove jabuke, poznate kao kolačarke i vinogradije, specifične su po tome što nikada nisu prskane hemijskim sredstvima, čineći ih pravim delikatesama za sve one koji vode računa o zdravlju i prirodnoj ishrani. Na visini od oko 600 metara, klimatski uslovi su izazovni, s zimskim temperaturama koje padaju i do 15 stepeni ispod nule, a snežni nanosi dostižu visinu od preko jednog metra. I pored svih tih nepogoda, veliki deo plodova ostaje na granama, što svedoči o otpornosti ovih stabala.
„Imamo berbu kakva se retko viđa. Ove jabuke su gotovo zaboravljene vrste, a ove godine smo imali priliku da ih beremo do mile volje. Delili smo ih svima koji su želeli da probaju, ali smo ipak ostavili mnogo na granama jer je rod bio izvanredan,“ ističe Milomir Miša Vilotić, domaćin koji je posvećen očuvanju tradicije. Njegova želja je da ova autohtona sorta jabuka traje, kako za njegovu decu, unuke, tako i za praunučad, obezbeđujući im povratak korenima i očuvanje vrednosti koje su u poslednje vreme zanemarene.
Međutim, Miša priznaje da ovoj divnoj prirodi i tradiciji nedostaje mladost. „Većina mladih je napustila selo, tragajući za boljim prilikama u većim gradovima ili inostranstvu. Svi vole svoj rodni kraj i dolaze kad god mogu, ali retko ko razmišlja o povratku,“ objašnjava on. Ipak, pesimizam ne stanuje u Mišinom srcu; veruje da će se ljudi početi vraćati u ona mesta gde su odrasli, ne samo zbog zdravlja i čistog vazduha, nego i zbog kvaliteta života koji selo nudi, što je neprocenjivo.
Miša sa ponosom ističe da njegova kuća može poslužiti kao primer, jer su njegovi sinovi, nakon što su završili fakultete, pronašli posao u Beogradu i Šapcu. „Ovo selo je uvek bilo mesto gde se rađaju deca koja idu u školu. Nadam se da će nekada doći dan kada će se mladi ponovo vratiti ovde i nastaviti tradiciju,“ dodaje on.
Selo Gornja Orovica, uprkos izazovima, ostaje simbol otpora i tvrdoglavosti prirode, kao i ljudske odlučnosti. Iz godine u godinu, jabuke koje se ovde rode svedoče o snazi prirode i tradicije koju treba očuvati. U svetu gde se sve više gubi dodir s prirodom, ovakvi primeri su od suštinskog značaja za očuvanje identiteta i povratak vrednostima koje su nas oblikovale.
Domaćin Miša Vilotić i njegovi sugrađani nastavljaju da neguju ovaj dragulj prirode, kako bi osigurali da i buduće generacije uživaju u plodovima sela i snazi prirode.
