U Novom Sadu je tokom poslijepodneva došlo do blokade više raskrsnica kao rezultat protesta koji su organizovali studenti. Ovaj protest, iako manje masovan nego onaj od prethodne noći, privukao je pažnju građana i medija. Studenti su se okupili na kampusu novosadskog univerziteta i krenuli prema centru grada, koristeći zaštitne ograde sa gradilišta kako bi blokirali saobraćaj na ključnim raskrsnicama.
Prethodna blokada raskrsnice kod Mosta slobode, koju su izvela dela fakulteta tehničkih znanosti, razlog je dodatnog nezadovoljstva među studentima. Iako su na protest došli znatno manji broj građana nego dan ranije, njihovi zahtevi ostaju slični. Glavni povod za proteste je hapšenje nekoliko kolega tokom protesta u Beogradu, pri čemu je jedan od hapšenih zadobio ozbiljne povrede, uključujući prelom više kostiju lica. Ove informacije su potvrdile mnoge stranačke i nevladine organizacije, što je dodatno podstaklo sumnje u postupanje policije tokom hapšenja.
Studenti su istakli da su oni koji su učestvovali u protestima tražili više prava i bolji položaj u društvu, ali su se suočili s brutalnošću koja ih je zaprepastila. Kako smo saznali iz izjava prisutnih, hapšenje njihovog kolege, prije svega, govori o nepoštovanju ljudskih prava, kao i o potrebni za hitnim reformama u policijskim strukturama. Mnogi su smatrali da je protest u Beogradu bio potpuno miran i da nije bilo potrebe za nasiljem.
U međuvremenu, na terenu su se pojavili pripadnici policije, koji su pratili situaciju i obezbeđivali mesta okupljanja. Ovo prisustvo nije dodatno potpomoglo smanjenju tenzija, jer su studenti, kao i drugi prisutni, shvatili da je policija tu kako bi kontrolisala i suzbijala njihovo pravo na mirno okupljanje. Na platou ispred administrativne zgrade, studenti su držali transparente s natpisima koji su tražili pravdu i poštovanje njihovih prava.
Unatoč manjem broju učesnika nego što je bio slučaj prethodne noći, studenti su bili odlučni u svojim zahtevima. Pojedini govornici su se obratili okupljenima, pozivajući ih na jedinstvo i nastavak borbe za svoja prava. Naglasili su kako su njihove akcije usmerene ka postizanju promene u političkom i društvenom kontekstu našeg društva. Njihove reči su ohrabrivale prisutne, a mnogi su izražavali solidarnost sa hapšenim kolegama.
Žene su takođe bile vidljive u protestu, uzvikujući slogan „Nećemo ćutati“. To je bio značajan trenutak koji je pokazao da se protest ne tiče samo studenata već celokupnog društva, uključujući i žene koje se bore za svoja prava i ravnopravnost. Ovakvi protesti nikada nisu bili samo pitanja studenata, već su postavili šire društvene teme na dnevni red.
Kao odgovor na sve veće nezadovoljstvo u društvu, mnogi analitičari su ukazali na potrebu za promenom efikasnosti komunikacije između vlasti i građana. Ovo može uključivati otvaranje više kanala za dijalog između studentata i vladinih predstavnika, uz novo razmatranje zakonskih okvira koji se tiču prava na protest i okupljanje. Uprkos izazovima, okupljeni su pokazali svoje nezadovoljstvo i jasnu poruku da neće odustati od svojih zahteva.
Dok se situacija u Novom Sadu dalje razvija, postavlja se pitanje kako će vlasti reagovati na ove proteste i da li će se čuti glasovi mladih koji traže bolju budućnost. Sa pištanjem sirena i okupljanjem ljudi, Novi Sad je postao mesto gde se čuje zvuk promena, promene koju mnogi od prisutnih smatraju nužnom za poboljšanje životnih uslova u društvu. Ovaj skup nije samo protest, već i borba za pravdu i ljudska prava, sudbina koja se tiče svih nas.
