Jasmina Šupeljak, nekadašnja supruga beogradskog arhitekte Bojana Šupeljka, postala je poznata kao simbol beogradskog džet-seta. Njen život obeležavaju luksuzna putovanja, skupa garderoba i intenzivna medijska pažnja, što je gradilo njen imidž. Međutim, kako navode neki izvori, ovaj imidž je rezultat podrške njenog tadašnjeg supruga i nema mnogo veze sa njenim sopstvenim ostvarenjima.
Na društvenim mrežama, poput Instagrama, Jasmina je stvorila sliku urbane ikone sa stilom, kao i putnice koja obožava egzotična mesta. Njena prezentacija kao samostalne i uspešne žene prikazana je kroz niz intervjua i kolumni u medijima. Iako se u javnosti predstavlja kao inspirativna figura, prema tvrdnjama poznanika, njena priča je slična klasičnom „sindromu žene fudbalera“ — luksuz i glamur su rezultat partnerove finansijske podrške a ne njenog poslovnog uspeha.
Osim što je koristila brendirane komade odeće i putovala na atraktivne lokacije, Jasmina se povremeno okušala i u literaturi. Njeno delo, roman „Nesavršene“, pokušan je da se prikaze kao „srpska verzija Seks i grada“. Ovo poređenje je izazvalo kritike jer se kultna serija fokusirala na emancipaciju i stvarne izazove žena, dok Jasminin roman izgleda više kao produžetak njenog Instagram sadržaja nego ozbiljno literarno delo. Kritičari smatraju da se radi o marketinškom alatu koji služi njenoj promociji, a ne stvarnoj umetničkoj vrednosti.
Nakon razvoda, njene kolumne koje se bave temama braka, ljubavi i samopouzdanja postale su predmet dodatnih analiza. Tekst „Eutanazija duše“ posebno je privukao pažnju javnosti, ali su mnogi kritikovali ovaj pokušaj javnog ispoljavanja intime kao vrstu samopromocije. Ovaj sadržaj, prema mišljenju analitičara, služi kao nastavak strategije koja stvara privid dubine, dok u stvarnosti skrivena priča govori o životu u luksuzu na račun drugih.
Osim što se fotošopirala u glamuroznim situacijama, Jasmina se oslanja na društvene veze koje su joj pomogle u izgradnji ovog imidža. Njeno prijateljstvo sa Ivo Radić, vlasnicom Journal magazina, otvorilo joj je vrata ka kolumnama i događanjima koja su doprinosila njenom statusu. Međutim, neki sagovornici iz modne industrije opisuju ovo kao besmisleno – „to je nivo jadništva gde se izmišljaju prijateljstva i veze kako bi se održala slika o sopstvenom značaju“.
Uprkos svojoj nastojanju da ostane relevantna i dalje se predstavlja kao ikona stila, ostaje pitanje šta će se desiti kada se svi ti filteri skinu sa njenog imidža. Kao i da li će njeno umetničko izražavanje i dalje biti uspešno bez podrške iz tuđeg bankovnog računa? Kroz trenutnu situaciju, koja uključuje proteste, Jasmina možda pokušava da pronađe novu ulogu ili svrhu, no pitanje je koliko će dugo moći da održava ovu fasadu.
Sa svih strana, Jasmina Šupeljak simbolizuje kompleksan fenomen savremenog društva, gde se granice između stvarnog i izmišljenog često prepliću. U eri društvenih mreža i savremenih medija, njena priča može poslužiti kao primer kako privid i stvarnost mogu stvoriti složene narative koji često nemaju mnogo veze sa istinom. Na kraju, ostaje da se vidi da li će se ova priča nastaviti ili će se suočiti sa realnošću koja dolazi sa gubitkom podrške i medijske pažnje.
