Od nedelje, Bliski istok se suočava sa zategnutom situacijom koja se kreće između eskalacije sukoba i krhkog primirja. Američki predsednik Donald Trump, izraelski premijer Benjamin Netanyahu i iranski lideri tvrde da je do pauze došlo pod njihovim mestima, a primirje, nazvano “12-dnevnim ratom”, deluje kao da bi moglo trajati – barem na kratko.
Sukobi su započeli kada su Sjedinjene Američke Države na izraelski zahtev izvele napade na iranska nuklearna postrojenja u Fordowu, Natanzu i Isfahanu, izazivajući ozbiljna oštećenja. Iran je uzvratio ispaljivanjem raketa prema najvećoj američkoj vazdušnoj bazi na Bliskom istoku, Al Udeidu u Kataru. Očekivano, rat je delovao neizbežno, ali je Trump ubrzo na svojoj društvenoj platformi Truth Social objavio da su Izrael i Iran postigli primirje.
Međutim, Četiri sata nakon objave primirja, Izrael je izveo još jedan napad, citirajući dva balistička projekta koji su navodno ušla u njegov zračni prostor iz Irana. Izrael je uništio radarsku stanicu u blizini Teherana, što je izazvalo negodovanje kod Trumpa, koji je istakao da je nezadovoljan tim potezom.
Izrael, tvrdeći da mu je Iran najveća pretnja, do sada nije napao iranska nuklearna postrojenja. Napadi na postrojenja za obogaćivanje uranijuma u Natanzu i Isfahanu predstavljaju značajan korak. Dok se Iran oslanjao na dronove i rakete za odbranu, Izrael je uspeo da izvede operaciju koja se proširila izvan granica zemlje. Netanyahu je istakao podršku SAD-a, naglašavajući da je operacija “Uzdižući lav” bila ključna.
U ovoj situaciji, postavlja se pitanje koliko je Iran uspeo da odbrani svoj nuklearni program. Iako su izraelski napadi izazvali značajna oštećenja, nezavisne potvrde o razmerama štete još uvek nedostaju. Direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju, Rafael Grossi, izjavio je da je teško proceniti koliko je štete nastalo u podzemnim postrojenjima.
Za Iran, koji poseduje 400 kilograma visoko obogaćenog uranijuma, postavlja se pitanje kako će nastaviti sa svojim programom. Iranski lideri su izrazili optimizam, sugerišući da će se njihov nuklearni program oporaviti i da će proizvodnja biti neprekidna. Različiti glasovi u iranskoj vladi i dalje ukazuju na mogućnost eskalacije situacije.
Dok je primirje postignuto, ono ne znači i mir. Analitičari ističu da postoji više scenarija za budućnost iranskog nuklearnog programa. Moguće je obnavljanje inspekcija UN-a i novi sporazum koji bi mogao delovati kao osnova za ozbiljnu diplomatiju, uprkos tome što je SAD prethodno napustio Zajednički sveobuhvatni akcijski plan iz 2015. godine.
Dok Evropa pokušava da igra ulogu posrednika, s obzirom na to da je trenutna situacija u Iranu sve napetija, mogući novi sporazum ostaje prepun prepreka. Izrael, pak, ne može lako prihvatiti novi sporazum, s obzirom na postojeće tenzije.
Što se tiče budućnosti, iranski parlament razmatra zakon o obustavi saradnje sa IAEA-om ukoliko dođe do previše pritisaka iz inostranstva. Trump, sa druge strane, naglašava da ne planira dozvoliti nastavak iranskog nuklearnog programa.
U ovom kontekstu, napetosti između Irana i Izraela, uz uključivanje SAD-a, pokazuje da su dodatni sukobi mogući. Sledeći potezi u ovoj kompleksnoj geopolitičkoj igri bi mogli odrediti sudbinu celog regiona, a vreme će pokazati da li će krhko primirje voditi ka trajnijem miru, ili će se sukobi ponovo rasplamsati.
