Hrvatski politikolog Dejan Jović ocenio je da je socijalistička Jugoslavija bila eksperiment u kojem je partija bila na prvom mestu, ali da je danas lako napadati jer je niko ne brani. Na promociji knjige „Uvod u Jugoslaviju“ u Beogradu, Jović je istaknuo da je Jugoslavija bila njegova domovina i prisetio se kako je u osnovnoj školi učio da ima užu i širu domovinu – Hrvatsku i Jugoslaviju. Napisao je da su postojale i dve himne, „Hej Sloveni“ i „Lijepa naša“. Jović je istaknuo da za njega oko te dvojnosti nije bilo nikakvog problema.
U intervjuu za Tanjug, Jović je objasnio da je napisao knjigu „Uvod u Jugoslaviju“ kao uvod u ono što je on zvao „jugoslovensku ideografiju“. Knjiga je napisana iz perspektive jednog iznetnog savremenika koji je proživeo Jugoslaviju i njeno raspadanje, ali vremenima nije odustajao od razmišljanja o jugoslovenskom kontekstu. Jović smatra da je važno da se o Jugoslaviji razmišlja drugačije i da se ne svede samo na negativne aspekte, već da se sagleda i njena pozitivna strana.
Jugoslavija je bila više od političke tvorevine, ona je bila i kulturološki, socijalni i ekonomski eksperiment koji je u mnogočemu bio uspešan, ali i sa mnogo propusta. Jović ističe da su ljudi preživeli u Jugoslaviji, bilo je solidarnosti, mladi su imali besplatan fakultet, zdravlje, kultura je bila dostupna svima. No, postojali su i brojni problemi, kao što su represija, nedemokratičnost i ekonomska stagnacija.
Jović ističe da je socijalistička Jugoslavija bila jedinstven eksperiment koji nije uspeo u političkom smislu, ali je uspeo u kulturnom, društvenom i ekonomskom aspektu. Jugoslavija je bila zemlja različitosti, gde su ljudi različitih nacionalnosti, vera i kultura živeli zajedno.
Jović također ističe da je važno ne demonizirati Jugoslaviju, već je sagledati u njenom kompleksnom kontekstu. On smatra da je raspad Jugoslavije bio tragičan događaj koji je mogao biti izbegnut da su političari imali političku mudrost i hrabrost da se suoče sa problemima u zemlji.
U knjizi „Uvod u Jugoslaviju“, Jović analizira političke procese u Jugoslaviji, od njenog osnivanja pa do raspada. On pruža uvid u političku dinamiku, odnose između njenih republika i pokrajina, kao i unutrašnje političke tenzije koje su vodile ka raspadu. Jović naglašava važnost razumevanja jugoslovenskog konteksta kako bismo mogli bolje razumeti savremenu političku situaciju na Balkanu.
Jovićeva knjiga nudi široku perspektivu na Jugoslaviju, osvetljava njene uspehe i greške, kao i kompleksnost političke situacije u zemlji. On ističe važnost sećanja na Jugoslaviju, kako bi se izvlačile pouke iz njenog iskustva i kako bi se sprečile greške iz prošlosti da se ponove.
Kroz knjigu „Uvod u Jugoslaviju“, Jović nas podseća na važnost istorijske perspektive u sagledavanju političkih procesa, kao i na važnost dijaloga i razumevanja među narodima. On ističe da je Jugoslavija bila jedinstvena država koja je okupljala ljude različitih identiteta i kultura, te da je njeno nasleđe i dalje važno za razumevanje savremenog Balkana.
Jovićevo istraživanje o Jugoslaviji nudi dragocen uvid u političke, socijalne i kulturne procese koji su obeležili tu zemlju i formirali identitete ljudi koji su u njoj živeli. On nam pomaže da bolje razumemo složenost političkih odnosa na Balkanu i da sagledamo istorijski kontekst u kojem su se ti odnosi formirali. Jovićeva knjiga je važan doprinos proučavanju istorije Balkana i političkih procesa koji su oblikovali region tokom 20. veka.
U zaključku, Dejan Jović nam kroz svoju knjigu „Uvod u Jugoslaviju“ pruža duboko razmatranje o istoriji, politici i kulturi ove jedinstvene zemlje. Kroz svoje istraživanje, on nas podseća na važnost sagledavanja Jugoslavije u njenom kompleksnom kontekstu i na potrebu da se izvlače pouke iz njenog iskustva. Jovićeva knjiga je poziv na dijalog, razumevanje i sećanje na Jugoslaviju, kako bismo bolje razumeli savremenu političku situaciju na Balkanu i sprečili ponavljanje grešaka iz prošlosti.
