U Avganistanu, posebno u glavnom gradu Kabulu, situacija sa vodoopskrbom postaje sve alarmantnija. Prema izveštaju nevladine organizacije „Mersi korps“, nivo vode u vodonosnim slojevima opao je i do 30 metara u poslednjoj deceniji. Urbanizacija i klimatske promene značajno doprinose ovom procesu. Kabul se suočava s rizikom da postane prvi moderni grad koji bi mogao potpuno ostati bez vode.
U dokumentu se ističe da je skoro polovina gradskih bušotina presušila, a ove bušotine su glavni izvor pijaće vode za više od sedam miliona stanovnika Kabula. Prekomerno crpljenje vode nadilazi prirodnu brzinu obnovljivosti resursa za čak 44 miliona kubnih metara godišnje. Ova situacija je neprihvatljiva i može imati katastrofalne posledice.
Ako se trenutni trendovi nastave, prognoze ukazuju na to da bi svi vodonosni slojevi u Kabulu mogli presušiti do 2030. godine. Ova situacija može predstavljati ozbiljnu egzistencijalnu pretnju za popucan grad, gde su mnogi ljudi već suočeni s nestašicom vode.
Klimatske promene dodatno pogoršavaju situaciju. Promene u obrascima padavina, suše i ekstremni vremenski uslovi stavljaju dodatni pritisak na već iscrpljene resurse. Mnogi stanovnici su primorani da se oslanjaju na nelegalne bušotine, što dodatno komplikuje situaciju zbog nedostatka regulacije i očuvanja vodnih resursa.
U svetlu ovih saznanja, vlasti i organizacije civilnog društva moraju hitno preduzeti akcije kako bi se ublažile posledice krize sa vodom. Obrazovanje građana o očuvanju vode, kao i investicije u održive tehnologije za prikupljanje kišnice ili desalinizaciju, mogu pomoći u ublažavanju pritiska na vodonosne sisteme.
Takođe, međunarodna zajednica može igrati ključnu ulogu u obezbeđivanju sredstava za projekte očuvanja vode. S obzirom na to da je voda osnovni resurs koji je neophodan za ljudski život, hrane i zdravlja, očuvanje vodnih resursa mora postati prioritet.
S obzirom na trenutnu situaciju, susedne zemlje bi takođe trebale razmotriti mehanizme saradnje u upravljanju vodnim resursima. Problemi sa vodom ne poznaju granice i saradnja između država može doneti rešenja koja će koristiti svima. Realizacija zajedničkih projekata može ojačati stabilnost regiona i smanjiti potencijalne sukobe oko resursa u budućnosti.
Avganistan se nalazi na prekretnici kada je reč o održivom upravljanju resursima. Vodeći se iskustvima iz drugih zemalja, vlasti i zajednice mogu razviti strategije koje će obezbediti dugoročnu dostupnost vode. Suočavanje sa klimatskim promenama zahteva sistemski pristup i intezivnu saradnju između vladinih agencija, nevladinih organizacija i lokalnih zajednica.
Izveštaj „Mersi korps“ nije samo upozorenje, već i poziv na akciju. S obzirom na brzi tempo promene i rastući broj stanovnika, hitne mere za očuvanje vode su ključne kako bi se osigurala održivost i otpornost Kabula i drugih gradova u regionu. U protivnom, posledice će biti pogubne i dugo će se osećati.
Kriza oko vodoopskrbe takođe može dovesti do socijalnih nemira. Kada se osnovne potrebe, kao što su voda i hrana, ne zadovolje, ljudi postaju frustrirani, što može izazvati napetosti i sukobe. U cilju sprečavanja takvih scenarija, vlade i lokalne zajednice moraju raditi zajedno na rešenju problema.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da je pitanje vodoopskrbe u Kabulu kompleksno i zahteva hitnu pažnju i saradnju svih aktera uključujući vlade, međunarodne organizacije, civilno društvo i same građane. U suprotnom, Kabul bi mogao postati simbol propadanja urbanih sredina u kontekstu klimatskih promena i nepovoljnih ekoloških uslova.
