U proteklih 25 godina, Beograd i Priština nisu uspeli da postignu dogovor o brojnim ekonomskim pitanjima koja su važna kako za privrednike, tako i za građane. Jedno od ključnih pitanja je uvoz mesnih i mlečnih proizvoda između Srbije i Kosova. Kosovska Agencija za hranu i veterinu navodi da problem leži u nepostojanju dogovora o priznavanju veterinarskih sertifikata, dok neki srpski privrednici tvrde da ova zabrana nije istovremeno primenjena na sve proizvode.
Predsednik Asocijacije srpskih privrednika u Gračanici, Saša Sekulić, ukazuje na nelogičnosti u sistemu. On navodi primer majoneza, koji se bez problema uvozi iz Srbije dok neki drugi proizvodi, uprkos sličnom sastavu, nailaze na prepreke. „Kako može da se desi da jedan proizvod bude dozvoljen, a drugi ne? Da li su to dupli aršini, ili ima nekih drugih veza? To je za mene neshvatljivo,“ kaže Sekulić.
Vlasnik marketa „Škurt“, Miroslav Stolić, takođe je zatečen činjenicom da se majonez proizveden u Srbiji prodaje u njegovom marketu, dok drugi proizvodi iz Srbije ne mogu da se uvoze. Izvori iz Agencije za hranu i veterinu, međutim, tvrde da ovaj majonez spada u kategoriju „mešovitih proizvoda“, a da su sertifikati koji se koriste rezultat Briselskog sporazuma, koji uključuje samo izvoz sa Kosova u Srbiju, dok su uvozi iz Srbije strogo regulisani.
Tači, portparol Agencije, navodi da je uzajamno priznavanje sertifikata između Kosova i Srbije ključno za omogućavanje trgovine ovim proizvodima. On ukazuje na potencijalne korake koje bi mogli preduzeti, ali je u isto vreme naglasio da situacija zavisi od bilateralnih sporazuma. Za srpske privrednike, ova situacija predstavlja isključivo političko pitanje koje ne bi trebalo da se prelama kroz ekonomiju.
Sekulić dodaje da je nelogično to što se jogurti i paštete iz ostalih okolnih zemalja slobodno uvoze, dok su proizvodi iz Srbije još uvek blokirani. On planira da ovaj problem formalizuje kao žalbu kroz Privrednu komoru Srbije i Privrednu komoru Kosova.
„Dosta je prošlo od kada smo započeli ovaj razgovor, red je da se nešto reši. Već 25 godina ne uspevamo da postignemo dogovor, a situacija se ne menja,“ naglašava Stolić. Pre nekoliko godina, kako ističe Sekulić, situacija je bila blizu rešenja dok je na čelu Privredne komore Kosova bio Safet Grdžaliu.
Grdžaliu potvrđuje da su postojale razne diskusije o priznavanju fitosanitarnih sertifikata, ali da je sve to ispolitizovano i da nije došlo do konkretnih rešenja. On ističe da ukoliko politika nastavi da donosi ekonomske odluke, ne može se očekivati napredak ni za jednu stranu.
“Moramo shvatiti da politika stoji iza svih ovih ekonomskih prepreka. Bez konačnih političkih odluka o radu i međusobnom priznavanju, ovaj krug se nastavlja,“ naglašava Grdžaliu.
U poslednjih nekoliko godina, situacija sa uvozom robe između Kosova i Srbije bila je naročito složena. Pre sedam godina, na primer, Vlada Kosova je uvela porez od 100% na robu iz Srbije, što je dramatično smanjilo uvoz iz Srbije. Problemi su nastavljeni i u 2023. godine, kada je aktuelna vlada Kosova zabranila uvoz kao reakciju na incidente između policija.
Međutim, kasnije je, u oktobru 2022, Vlada Kosova ponovo dozvolila uvoz uz pojačanu kontrolu, ali to je dovelo do velikih zagušenja na granicama. Ova situacija ukazuje na to da je rešenje problema potrebno ne samo iz ekonomskih, već i iz političkih razloga, kako bi se olakšala trgovina i omogućilo obema stranama bolju saradnju u budućnosti.
