U Londonu je održan samit Berlinskog procesa, na kojem su se okupili vodeći predstavnici zemalja Zapadnog Balkana i evropskih zvaničnika. Događaj je okupio premijera Ujedinjenog Kraljevstva Kira Starmera, koji je otvorio diskusiju o bezbednosti, migracijama i ekonomskim pitanjima, s posebnim naglaskom na trenutnu situaciju vezanu za migracije u regionu.
S obzirom na to da migracije direktno utiču na bezbednost kontinenta, nije iznenađujuće što je ova tema bila dominantna na samitu. Premijer Srbije, Đuro Macut, istakao je da su britanski zvaničnici pohvalili napore Srbije i Mađarske u upravljanju migracijama, što dodatno naglašava važnost ovog pitanja za evropsku politiku.
Razgovori su se, međutim, odvijali u kontekstu prisutne promene strukture stanovništva. Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije istakao je zabrinutost zbog demografskih promena koje mogu uticati na kulturu i civilizaciju Evrope. Prema njegovim rečima, trenutni demografski podaci ukazuju na to da se u Londonu preseca struktura stanovništva, što može dovesti do radikalnih promena u budućnosti.
Kako bi se kontrolisala migracija, neophodno je smanjiti tranzit migranata kroz Zapadni Balkan. U tom kontekstu, Velika Britanija je uvela sankcije protiv balkanskih kriminalnih grupa koje se bave švercom migranata i prodajom lažnih pasoša. Ove sankcije predstavljaju ključni korak u okviru širih napora za suzbijanje organizovanog kriminala i nelegalnih migracija.
Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji naglašava da je Zapadni Balkan važna tranzitna ruta, te da zemlje članice EU i Ujedinjenog Kraljevstva nastoje ograničiti taj tranzit. Jedan od predloga koji se razmatrao jeste formiranje specijalnih „habova“ ili logora u kojima bi migranti bili zadržani dok se ne izvrše ekstradicije ka svojim matičnim zemljama. Međutim, Albanija i Crna Gora su odbile ovaj predlog, dok Prištinska vlada pokazuje otvorenost prema ideji. Srbija će nakon dobijanja kompletnijih informacija doneti odluku.
S obzirom na fokus na migracije, pitanje proširenja EU nije bilo centralno. Ipak, evropska predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, izjavila je da je proširenje geostrateška investicija u bezbednost Evrope, naglašavajući da bi EU do kraja decenije želela da primi nove članice. U ovom okviru, Crna Gora se ističe kao zemlja koja ima najveće ambicije i određene komparativne prednosti zbog svog malog broja stanovnika, što zahteva manje ulaganje.
Zečević, međutim, dodaje da su obe zemlje, Crna Gora i Albanija, geostrateški važne jer se nalaze na Mediteranu. Ove tvrdnje dodatno ističu značaj koji EU pripisuje ovom regionu, posebno u svetlu aktuelnih globalnih prilika.
Na kraju, važno je podsetiti se da je Berlinski proces pokrenut 2014. godine od strane tadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel, s ciljem jačanja veze između zemalja Zapadnog Balkana i njihovog pripremanja za članstvo u Evropskoj uniji. Ovog puta, domaćin je bio premijer Ujedinjenog Kraljevstva, zemlje koja je nedavno napustila EU, dodajući novu dimenziju diskusiji o proširenju i regionalnoj saradnji.
Samit u Londonu predstavljao je priliku za dalju diskusiju o izazovima i prilikama koje se nalaze pred regionom, ali i širu sliku o evropskoj integraciji i bezbednosti. Dok se razgovara o migracijama i bezbednosti, jasno je da će pitanja proširenja i dalje ostati na prednjem planu evropske agende, uz očekivanja da će uskoro doći do konkretnih koraka u ovom pravcu.
