Zlato se vekovima smatra simbolom bogatstva i sigurnosti. U poslednje vreme, nakon što su svet pogodile razne krize, kao što su pandemija COVID-19, ratovi u Ukrajini i Izraelu, cena zlata je značajno porasla, dostižući rekordne iznose od preko 2.100 dolara po unci. Ova pojava je podstakla mnoge ljude da razmisle o investiranju u zlato, ali su u isto vreme prisutni i brojni mitovi koji mogu da odbiju potencijalne investitore.
Jedan od najčešćih mitova je da je zlato teško prodati. Ekonomski analitičar Zoran Pavlović ističe da je to pogrešno uverenje jer se ne pravi razlika između investicionog zlata i nakita. Investiciono zlato visoke čistoće lako se menja za novac i služi kao način prebacivanja operativnog novca u trajnu vrednost. U poslednjih deset godina, ulaganje u zlato postalo je sve popularnije, a mnogi ljudi odlaze u ovu vrstu investicija da bi zaštitili svoju ušteđevinu od inflacije. Georgi Hristov iz kompanije „Taveks zlato i srebro“ savetuje kupovinu likvidnijih proizvoda od renomiranih proizvođača i pouzdanih trgovaca koji obično otkupljuju zlato po istim cenama. Fizičko investiciono zlato, u obliku poluga i kovanica, standardizovan je proizvod koji se lako prodaje kako u Srbiji, tako i širom sveta.
Drugi mit je da je investiciono zlato samo za bogate. Stručnjaci tvrde da zlato dolazi u različitim veličinama, a minimalna investicija može biti poluga od jednog grama, koja trenutno košta oko 100 evra. Takvi proizvodi omogućavaju ljudima raznih budžeta da investiraju u zlato.
Takođe, postoje zablude da zlato nije dobra investicija. Iako ulaganje u akcije može doneti veće dobitke, ovo zahteva veća ulaganja, rizik i više znanja. Hristov dodaje da se zlato smatra sigurnijom investicijom, zbog čega mnoge centralne banke širom sveta povećavaju svoje rezerve zlata. Glavna svrha zlata nije brza zarada, već diversifikacija, zaštita od inflacije i dugoročna štednja.
Kada je reč o vrsti investicija, mnogi se pitaju da li da kupe zlato ili akcije. Stručnjaci ističu značaj uravnoteženog portfolija, gde se preporučuje da se sredstva raspodele na trećinu u visokorizične akcije, trećinu u sigurne državne obveznice, i trećinu u zlato. Diverzifikovani portfelj može zaštititi od tržišne volatilnosti. Na primer, tokom finansijske krize 2008. godine, američka berza je izgubila 50% svoje vrednosti, dok je cena zlata skočila za 25%.
Mit da zlato predstavlja kratkoročnu investiciju za špekulacije treba razbiti. Pavlović naglašava da je zlato dugoročno ulaganje. Uzimajući u obzir rast cene zlata u poslednjih 50 godina, možemo primetiti da je ona porasla za oko 6.500 odsto. Tokom perioda niske inflacije, zlato može stagnirati, ali od 2020. godine njegova cena naglo raste zbog kriza koje su pogodile svet.
Konačno, postoji i uverenje da je ulaganje u zlato komplikovano. Hristov objašnjava da je u stvari vrlo jednostavno, čak lakše nego sa mnogim drugim investicijama. Potrebno je samo da se investitor informiše o proizvodima i razjasni šta najviše odgovara njegovim finansijskim ciljevima. Pavlović dodaje da je proces kupovine zlata sličan kupovini bilo kog drugog proizvoda.
Uzimajući u obzir sve ove činjenice, zlato ostaje izuzetno privlačna mogućnost za mnoge investitore, naročito u trenutnom nestabilnom ekonomskom okruženju. Sa pravim informacijama i razumevanjem, ulaganje u zlato može biti i pristupačno i isplativo za svakoga.
