Danilo Lazović bio je poznati srpski glumac koji je ostvario značajne uloge u domaćim serijama i filmovima. Rođen je u Brodarevu, a svoje obrazovanje započeo je u Priboju na Limu, gde je završio gimnaziju. Nakon toga, diplomirao je na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu 1974. godine. Već iste godine dobio je ulogu u popularnoj TV seriji „Otpisani“.
Njegova karijera nastavljena je ulogama u brojnim filmovima i pozorišnim predstavama, ali najprepoznatljiviji je po ulogama u serijama poput „Srećni ljudi“ i „Porodično blago“. Lazović je bio porodičan čovek koji je sa suprugom Brankom imao četvoro dece. Kako bi im obezbedio bolje uslove za odrastanje, preselili su se na Avalu, daleko od gradske vreve, gde je uživao u obavezama oko domaćinstva.
Na vrhuncu popularnosti, Danilo Lazović je odlučio da se preseli sa porodicom na selo. Ovu odluku je obrazložio citatom koji je postao jedan od najcitiranijih među njegovim izjavama: „Prava gospoda žive u selu, zato se i kaže: žive na svom imanju. U selu je imanje, u gradu je nemanje, svuda u svetu aristokratija živi na periferiji, van grada, u svojim kućama, a ne zgradama. Šta ste kada živite u gradu? Samo čekač liftova.“
Lazović je tokom svoje karijere ostvario značajne uloge u filmovima i teatru, ali su ga publika najbolje pamtila po ulogama u serijama poput „Bolji život“, „Srećni ljudi“, „Porodično blago“ i „Stižu dolari“. Nažalost, tokom snimanja serije preminuo je od infarkta 25. marta 2006. godine, u 55. godini života.
Po želji porodice, na sahrani nije održan govor, već je preko razglasa pušten Lazovićev monolog iz poeme svetog Nikolaja Velimirovića „Kosovski zavet cara Lazara“. Danilo Lazović sahranjen je na Topčiderskom groblju, a njegove izjave i zapažanja i dalje žive među ljudima.
Danilo Lazović je ostavio dubok trag u srpskoj kinematografiji i televiziji, a njegova uloga kao glumca i porodičnog čoveka i dalje inspiriše mnoge ljude. Njegova odluka da se povuče na selo i posveti porodici pokazuje njegovu skromnost i pristupačnost, uprkos velikom uspehu u karijeri. Njegove izjave o aristokratiji i životu na selu i dalje su relevantne i podsećaju nas na vrednosti tradicionalnog života.
Danilo Lazović bio je više od samo glumca – bio je suprug, otac, porodičan čovek koji je brinuo o svojoj porodici i voleo prirodu. Njegova dela i reči i danas inspirišu ljude da cene porodične vrednosti, prirodu i skromnost u životu. Pamtićemo ga po ustima svojih kolega i ljudi koji su ga poznavali kao talentovanog glumca i divnog čoveka. Njegova ostavština i dalje živi kroz njegove uloge i izjave koje su postale deo kulturne baštine Srbije.
