Nova nemačka vlada, bez obzira na to ko će činiti njen sastav posle izbora, neće značajno promeniti svoj stav prema Srbiji i pitanju Kosova, ističu analitičari. Osnovna procena je da Srbija neće doživeti veći pritisak od Nemačke, koja će se primarno fokusirati na funkcionisanje Evropske unije i transatlantske odnose, posebno s dolaskom Donalda Trampa na čelo Amerike.
Pre izbora, najizglednija koalicija za formiranje nove vlade uključivala je Hrišćansku demokratsku uniju (CDU) i Hrišćansko-socijalnu uniju (CSU), kao i liberale. Očekuje se da će kancelar ove koalicije biti Fridrih Merc, što bi trebalo da doprinese boljoj komunikaciji između nemačke vlasti i Srbije. Zoran Milivojević, diplomata, naglašava da bi nova vlada mogla dovesti do smanjenja uticaja Zelenih u nemačkoj spoljnoj politici, što je ranije predstavljalo izazov za Beograd.
Milivojević navodi da će nemačka politika biti zasnovana na tri ključna principa: ekonomiji, imigracionoj politici i funkcionisanju EU. Čini se da će Berlin zadržati čvrst stav prema Kosovu i francusko-nemačkom planu, ali pritisak na Srbiju da prizna nezavisnost Kosova neće se povećati, kao ni pritisak zbog sankcija Rusiji.
S obzirom na sve navedeno, analitičari smatraju da će Srbija imati više manevarskog prostora nego do sada. Prema Milivojeviću, EU treba prvo da reši svoje interne probleme pre nego što se pozabavi proširenjem i Srbijom kao kandidatom.
Dijalog Beograda i Prištine ostaje u fokusu nemačke politike. Zoran Jeremić, bivši ambasador SRJ u Nemačkoj, sugeriše da će nova vlada pokušati da angažuje Prištinu kroz realizaciju prethodnih dogovora. Najvažnije u tom kontekstu biće pitanje Zajednice srpskih opština, jer je postalo jasno da postoji vakuum koji ometa napredak u dijalogu.
Petar Ćurčić iz Instituta za evropske studije smatra da će Nemačka, čak i sa novom vladom, ostati zainteresovana za Jugoistočnu Evropu, uključujući odnose Beograda i Prištine. On ističe da će se nastaviti trend podrške Nemačkoj kao medijatoru u dijalogu, iako će pristup možda biti drugačiji usled promena u globalnoj političkoj dinamici, uključujući sukobe koje vode SAD i Rusija.
U tom kontekstu, Ćurčić podvlači da je Nemačka zainteresovana za stabilnost regiona, ne želeći da Zapadni Balkan postane izvor tenzija ili konflikata. Njihov cilj ostaje očuvanje stabilnosti, s obzirom na kompleksnu globalnu situaciju.
Istovremeno, pitanje evropskog finansiranja Zapadnog Balkana ostaje ključno za Srbiju. Kako se navodi, ključni izazov za vladu Srbije biće da dobiju sredstva koja su u iznosu od šest milijardi evra od EU, koja su namenjena za poboljšanje ekonomskih i društvenih uslova u regionu.
U zaključku, analitičari se slažu da nova nemačka vlada neće drastično promeniti kurs prema Srbiji, ali će olakšati komunikaciju i saradnju. Srbija će, prema svemu sudeći, uživati u većem manevarskom prostoru zbog promene vlasti u Berlinu i sadašnje geopolitičke situacije, ali će izazovi ostati, posebno u kontekstu evropskih integracija i odnosa prema Kosovu.
