Nada je prolazila kroz neprijateljska teritorija i bila izložena opasnostima, ali je neustrašiva putnica uspela da prevali put do Kazahstana i Uzbekistana. Ona je nosila sa sobom samo osnovne stvari, poput tende, vreće za spavanje, alata za popravke bicikla i minimum garderobe. Nada je spavala u šatoru ili kod lokalnog stanovništva, a hranila se uglavnom lokalnim proizvodima.
Na svom putu, Nada je nailazila na različite ljude i kulture, učila nove jezike i priče, i nosila sa sobom poruke i darove za Dušana, čiji je lik nosila na dresu dok je pedalisala. Putovanje je bilo puno prepreka i izazova, ali je Nada imala podršku svoje porodice i prijatelja, kao i mnogih ljudi širom sveta koji su pratili njen put na društvenim mrežama.
Kada je konačno stigla do cilja, Nada je bila iscrpljena, ali srećna. Uspešno je sakupila novac za Dušanovu operaciju i donacije su nastavile da pristižu. Nada je postala inspiracija mnogima koji su je pratili na putu, jer je pokazala da je sve moguće kada postoji vera, volja i ljubav.
Čajkovski planira da nastavi svoje avanture i putovanja, ali ističe da će uvek imati Dušana u mislima i srcu kao svoj motiv i cilj. Njen podvig je dokaz da jedna žena može promeniti svet svojim delima i da nema granica za hrabre i odlučne ljude koji slede svoje snove i vole da pomažu drugima. Nada je postala simbol hrabrosti, ljubavi i nade, a njeni koraci biciklističke avanture će se dugo pamtiti.
