Širom Amerike, ali i globalno, svakodnevno se organizuju okupljanja u znak podrške studentima i građanima Srbije koji mesecima protestuju i blokiraju ulice tražeći pravdu nakon tragedije u Novom Sadu. Ova okupljanja pružaju dodatnu snagu studentima koji traže odgovornost za smrt 15 osoba u padu nadstrešnice, kao i borbu protiv kriminala i korupcije u Srbiji. Ovi događaji nisu prošli bez pažnje američkih medija i javnosti.
Iako su se okupljanja dijaspore proširila na gradove poput Vašingtona, Bostona, Čikaga, San Dijega i drugih, zvaničan stav Stejt departmenta još uvek izostaje. Ričard Grenel, izaslanik američkog predsednika, naglasio je važnost mira i osuda nasilja, ali nije pružio konkretne komentare na studentske zahteve. Njegov stav o nužnosti demokratskih procesa naišao je na različite reakcije među predstavnicima srpske dijaspore.
Kako je i istaknuto na okupljanjima, mnogi prisutni smatraju da su zahtevi studenata i građana opravdani. „Smatram da je trenutak jedinstven i da bi studenti mogli doneti promene u društvu“, izjavio je Filip Zec tokom okupljanja u Vašingtonu. Njegova izjava odražava duboku zabrinutost mnogih, koja se očituje u osećaju zajedništva među svim okupljenima u strahu od gubitka društvenih vrednosti.
U Vankuveru, gde je taoženo jedno od okupljanja, Jelena Todorović naglašava da su studenti borci za bolju budućnost, te da je važno da njihovi zahtevi budu saslušani. U istom tonu, Andrej Stanojlović ističe kako je teško gledati prijatelje kako pate zbog nepravde u svojoj zemlji, ali da će učiniti sve što može da pomogne sa druge strane okeana.
Pored organizovanih okupljanja, protesti u Srbiji, koji su započeli kao reakcija na nesreću u Novom Sadu, doveli su do povećane internacionalne pažnje. Međutim, vlasti su pružale često kontradiktorne informacije o uzrocima nesreće, što je dodatno raspirilo nezadovoljstvo među građanima. Mnogi su izjavili da je uloga vlasti u rešavanju situacije bila nedovoljna i da su njihovi zahtevi ostali ignorisani.
Unutar američkog konteksta, vidan je rastući interes medija za situaciju u Srbiji. Iako su mnogi američki mediji bili fokusirani na unutrašnja pitanja u zemlji, poput ekonomije i političke dinamike, neke od najjačih medijskih kuća poput Njujork Tajmsa i Si-En-En-a počele su izveštavati o protestima i situaciji u Srbiji.
Bivši američki diplomata, Čarls Kapčan, napominje da aktuelna administracija u SAD-u mora balansirati između unutrašnjih i spoljnih pritisaka, te da ovaj izazov može otežati donošenje jasnog stava prema protestima u Srbiji. On napominje da se previše pažnje odvraća na sukobe u Ukrajini i Bliskom Istoku, što ostavlja malo prostora za druge teme.
Na drugoj strani, stavovi eksperata kao što su David Kenin i Christopher Hill naglašavaju da je važno da se američka javnost i zauzme za demokratske promene u Srbiji, bez obzira na trenutne unutrašnje prioritete. Kenin veruje da bi medijska pažnja mogla da doprinese širenju svesti o važnosti protesta, dok Hill ukazuje na to da su protesti iskaz unutrašnjih stremljenja srpskog naroda za pravdom i promenama.
Tromesečni protesti u Srbiji postali su vest i za globalne muzičke zvezde, kao što je Madona, koja je na društvenim mrežama istakla značaj protesta i traženje sistemskih promena u vladi. Ove podrške iz drugih sfera života dodatno osnažuju učesnike protesta, koji se nadaju da će njihov glas dopreti do šire javnosti i doneti željene promene u Srbiji.
Naravno, članovi dijaspore ostaju svesni izazova s kojima se suočavaju, ali i dalje nastavljaju sa okupljanjima i pružaju podršku svojoj domovini, nadajući se da će njihova zemlja postati bolje mesto za sve njene građane.
