Dve godine od početka invazije Rusije na Ukrajinu, postavlja se pitanje kako se taj konflikt politički odražava na prostor Balkana, imajući u vidu uticaj koji Moskva pokušava da ima u zemljama na tom prostoru. Ovo pitanje često je u fokusu političara i analitičara u Sjedinjenim Američkim Državama. Dok u Srbiji još nije formirana Vlada, Zapad je izneo očekivanja da će nove vlasti nastaviti proevropskim putem, kao i sa normalizacijom odnosa sa Prištinom. Beograd u pitanjima vezanim za nezavisnost Kosova ima i računa na podršku Rusije u Savetu bezbednosti UN. A šta očekuje Rusija i da li će i pored otvorenog fronta u Ukrajini u ratu koji ulazi u treću godinu pokušavati da destabilizuje Balkan? Juri Kim, glavna zamenica pomoćnika sekretara za Evropu i Evroaziju u Stejt departmentu izjavila je u intervjuu za Ukrajinski servis Glasa Amerike, povodom dve godine od početka invazije Rusije, da Moskva svojim delovanjem pokazala da se nimalo ne libi da destabilizuje mesta koja vidi kao ranjiva.
Kristin Hilt, viša analitičarka za globalna makro-geopolitička pitanja u Evroazija grupi, kaže da navodi o ruskom uticaju na Balkanu svakako brinu. “Dugo je rasprostranjena zabrinutost zbog ruskog malignog uticaja na Balkanu i sposobnosti Rusije da potencijalno podstakne nestabilnost negde drugde kako bi odvratila pažnju od njihovog sukoba u Ukrajini. Tako da mislim da je to još uvek na stolu. A jedno od najlakših mesta za to je Srbija, Kosovo, koji je sukob koji još nije rešen i svakako bi Rusija mogla to da iskoristi da skrene pažnju sa sebe dok nastavlja svoju kampanju u Ukrajini“.
Članovi Kongresa i visoki američki zvaničnici, kao i članovi parlamenata evropskih zemalja i zapadnog Balkana, izrazili su zabrinutost zbog malignog uticaja Rusije i Kine u tom evropskom regionu na forumu u Kongresu SAD krajem januara. Učesnici su rekli da Rusija pokušava da poveća uticaj političkim mešanjem i dezinformacijama. Republikanski kongresmen Pit Sešns, jedan od kopredsedavajućih i organizatora diskusije, rekao je za Glas Amerike da Rusija godinama pokušava da destabilizuje Balkan i da je jasno da koristi dezinformacije i silu kada želi da ostvari svoje ciljeve.
Nekadašnji ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić naveo je za Glas Amerike kako se Rusija već dugo godina označava kao faktor destabilizacije na Balkanu. “Setimo se da je tu korišćen i onaj termin da se mi nalazimo na liniji vatre, pa onda setimo se da je ruski faktor tu onaj koji izaziva probleme Balkanu, pa do ove sad definicije koju je dao Dejvid Kameron, britanski ministar inostranih poslova da Srbija služi kao ruski proksi u regionu“.
Na pitanje Glasa Amerike da li će nastavak rata u Ukrajini da nekako utiče na dalji dijalog Beograda i Prištine, Đukić je naveo da misli da neće. “Kosovo i Republika Srpska dolaze kao zgodna potkusurna moneta za rusku politiku, za korišćenje Srbije, Kosova i Republike Srpske u zadovoljavanju ruskih velikoimperijalističkih ambicija. Nije to prvi put. Mi to znamo iz one naše prethodne države Jugoslavije, koja se strahovito ograđivala od uticaja velikoimperijalističkih ambicija na interese Jugoslavije. Međutim, ovde imamo situaciju da je Rusija u kontekstu svih događanja i previranja u svetu našla jedno pogodno tlo i ona ga neće baš tako lako ni napustiti, a Srbija će morati da preživi ovu celu krizu, koja neće trajati bar što se tiče rusko-ukrajinskog rata kratko, ali to ne znači da će pitanje Kosova trajati i da će se razvlačiti unedogled”.
Šta očekivati u Ukrajini? A kada je u pitanju rat u Ukrajini, prema prognozama konsutlantske kuće za politički rizik Evroazija grupe: postaje sve gore. U Rusiji se sredinom marta održavaju predsednički izbori, gde ruski predsednik Vladimir Putin praktično nema protivkandidata, u kampanji koju za sada obeležava smrt jednog od lidera opozicije Alekseja Navalnog. Sa druge strane, pad ukrajinskog grada Avdejevke na liniji fronta u ruke ruskih snaga, zabrinuo je Vašington. Predsednik Džo Bajden u telefonskom razgovoru sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u subotu povezao je gubitak uporišta Avdejevke u jugoistočnoj Donjeckoj oblasti sa zaustavljenom američkom pomoći Ukrajini.
Čemu može Ukrajina da se nada, pogotovo u situaciji kada je Putin i u kampanji da ponovo osvoji vlast? “Jedan od, po našem mišljenju najvećih rizika za ovu godinu jeste da će Ukrajina potencijalno biti de fakto podeljena ove godine i da bi potencijalno mogla da izgubi rat već 2025, ustupajući više teritorije i biti prinuđena da potencijalno prihvati lošije uslove pregovora. Izgledi za zapadnu pomoć Ukrajini se pogoršavaju i materijalni balans, pre svega ljudstvo i materijalna i vojna proizvodnja, se pomerio u korist Rusije”, odgovara Kristin Hilt. Na pitanje Glasa Amerike da li bi politička kampanja u Rusiji mogla da pogorša situaciju za rat u Ukrajini, Hilt odgovara da je potpuno moguće da bi se retorika pojačala kako Putin vodi političku kampanju, iako ju je on već ojačao.
Srećko Đukić dodaje da ruska spoljna politika koja se artikuliše od ruske masovne invazije na Ukrajinu jeste da ona čeka da joj druga neka strana, na primer “kolektivni zapad” kako upotrebljavaju taj termin, priđe, pokloni se i da počne da razgovara na ravnom sa Rusijom. “To su prosto stvari koje u svetskoj diplomatiji nisu prihvaćene i prosto je tako nemoguće razgovarati, pogotovu u XXI veku. Jer Rusija, pored toga što ima status stalne članice SB UN, ona praktično sem nuklearnog oružja ne vlada ni jednim drugim atributom velike svetske sile”.
On zaključuje da ako se igde ruska i američka politika podudaraju, pogotovu kada je u pitanju Srbija, onda je to podrška i Rusije i SAD Aleksandru Vučiću. „I to je ta klackalica koja daje nadu ruskom faktoru sa jedne strane…
