Jesen uvek donosi pomešana osećanja. S jedne strane, uživamo u toplim džemperima i udobnim duksericama, ali s druge strane, kraći dani donose mračnu atmosferu koja može uticati na naše raspoloženje. S obzirom na to da se dani skraćuju, često se osećamo umorno i bezvoljno. Raniji zalasci sunca iscrpljuju nas i čine nas tromima.
Mnogi ljudi se tokom jeseni i zime suočavaju sa padom raspoloženja poznatim kao sezonski afektivni poremećaj (SAD). Psihoterapeutkinja Hilari Šoning objašnjava da naše telo reaguje na smanjenje sunčeve svetlosti pre nego što postanemo svesni tog uticaja. Kao rezultat toga, možemo se osećati umornijima i imati slabiju koncentraciju, dok priželjkujemo sunčevu svetlost koja nas je tokom leta energizovala.
Sunčeva svetlost igra ključnu ulogu u regulisanju našeg cirkadijalnog ritma i nivoa serotonina – hormona raspoloženja. Kada je sunčeve svetlosti manje, prirodno dolazi do pada energije i motivacije, što može uticati na naše svakodnevne aktivnosti. Zato je važno pronaći strategije koje će pomoći da izvučemo najbolje iz kraćih dana i očuvamo dobro raspoloženje.
Jedna od prvih preporuka je da promenimo raspored vežbanja. Umesto da odlazimo u teretanu posle posla, bolje je trenirati ujutru ili tokom pauze za ručak. Na taj način možemo uživati u dnevnom svetlu, što donosi osveženje i prekid radnog ritma, kao i podstiče fizičku aktivnost tokom dana.
Redovne popodnevne šetnje ili šetnje pri zalasku sunca takođe značajno poboljšavaju raspoloženje. Kratki boravak na suncu uz svež vazduh može učiniti čuda za naše mentalno zdravlje. Stručnjaci naglašavaju da su sunčeva svetlost i pokret ključni za očuvanje duševnog blagostanja, čak i kada toga nismo svesni.
Održavanje dosledne jutarnje rutine može takođe pomoći. Čak i ako ste noćna ptica, buđenje u optimalno vreme omogućava vam da se postepeno pokrenete, uživate u kafi sa prirodnom svetlošću i započnete dan smirenije. Ta jutarnja svetlost pomaže telu da dobije potrebne vitamine D i serotonin.
Rad na otvorenom je još jedna korisna taktika. Ako vam radno mesto to dozvoljava, pokušajte da deo obaveza obavljate napolju. Moglo bi to biti telefoniranje na terasi ili pisanje na laptopu u dvorištu. To je odličan način da iskoristite sunčevu svetlost i uživate u izolaciji i tišini.
Konačno, važno je ostati aktivan i društven, čak i uveče. Kada se smrači posle večere, lako je upasti u pasivnost i provoditi sate pred televizorom ili na telefonu. Planiranje druženja i aktivnosti tokom nedelje može pomoći da ostanete angažovani i pozitivni. Bilo koja aktivnost, od književnog večera sa prijateljima do kviza u lokalnom pabu, može značajno doprineti poboljšanju raspoloženja.
Ukoliko ne želite ili ne možete izlaziti često, trudite se da ostanete aktivni kod kuće. Uređivanje prostora, čitanje knjiga ili rad na malim projektima može pružiti osećaj ispunjenosti i pomoći vam da izbegnete besciljno skrolovanje po internetu.
Kraći dani ne moraju nužno značiti pad raspoloženja. Uz malo trud i svesne navike, možemo uživati u zimskim danima s više svetlosti, pokreta i društvenih kontakata. Time ćemo dočekati zimu mirnije, fokusiranije i sa više životne topline. Sa pravim pristupom, sezona jesen – zima može postati vreme za lični rast i pozitivne promene.
