Nedavno otkriveni asteroid nazvan 2024 YR4, sposoban da uništi ceo grad, povećao je verovatnoću sudara sa Zemljom na 3,1%, što je najviša procena za ovakve događaje u modernoj istoriji. NASA je objavila ovu informaciju, a stručnjaci naglašavaju da iako postoji šansa za udar 22. decembra 2032. godine, čovečanstvo je razvilo metode za zaštitu od takvih pretnji.
Ričard Mojsl, šef kancelarije za planetarnu odbranu Evropske svemirske agencije, smiruje javnost rekavši da nema razloga za paniku. On objašnjava da se kako astronomi prikupljaju više podataka, očekuje da će verovatnoća sudara prvo rasti, a zatim brzo opadati. „Nismo neodbranjivi“, tvrdi Mojsl, dodajući da postoje različite strategije koje se mogu primeniti za preusmeravanje ili uništavanje asteroida.
Jedna od uspešno iskušanih tehnika je NASA-ina misija DART iz 2022. godine, gde je svemirska letelica namerno udarila u asteroid Dimorfos kako bi promenila njegovu orbitalnu putanju. To je postavilo osnovu za razumevanje kako možemo upravljati potencijalno opasnim objektima u svemiru.
Pored direktnog udara, istraživači razmatraju različite metode za skretanje asteroida. Jedna od ideja je korišćenje „gravitacionog traktora“, gde bi svemirska letelica, leteći blizu asteroida, koristila svoju gravitaciju da ga pomeri s kursa nabranog ka Zemlji. Druga strategija uključuje svemirsku letelicu opremljenu potiscima sa jonima koja bi stalno odgurnula asteroid.
Postoje i suptilnije metode, kao što je farbanje jedne strane asteroida u belu boju radi povećanja njegovog refleksivnog svojstva, što bi moglo polako promeniti njegovu putanju. Međutim, sve ove strategije zatražile bi brži pristup asteroidu nego što to trenutno možemo postići.
Alternativno, razmatra se upotreba nuklearnih bombi. Umesto da se oružje zabije unutar asteroida, naučnici sugerišu detonaciju bombe u njegovoj blizini, što bi moglo izazvati promenu u njegovom pravcu kretanja. Prošle godine su američki istraživači testirali ovu teoriju u laboratorijskim uslovima i otkrili da rendgenski zraci iz nuklearne eksplozije mogu da „sprže“ površinu asteroida i delimično ga odgurnu.
Iako bi ovakav pristup mogao biti rešenje u hitnim situacijama, on nosi rizik od fragmentacije asteroida, što bi moglo rezultirati manjim komadima koji bi ponovo mogli udariti Zemlju. Takođe, postavljaju se različita etička, politička i pravna pitanja u vezi sa slanjem nuklearnih oružja u svemir.
Jedna od manje opasnih, ali još uvek istraživanih opcija je korišćenje laserskih zraka sa svemirske letelice za uništavanje jedne strane asteroida, što bi doprinelo njegovom pomeranju. Ovo je plan koji se još uvek istražuje i dokazi iz laboratorija sugerišu da je izvodljiv, ali nije među najefikasnijim metodama.
Ako ništa drugo ne uspe, Mojsl napominje da će lideri zemalja biti ti koji će doneti konačnu odluku o tome kako se suočiti sa asteroidom. Važno je i da se u slučaju sudara zna koja bi bila potencijalna zona udara, s obzirom da asteroid ne predstavlja globalnu pretnju, već bi mogao izazvati lokalnu štetu. U tom slučaju, priprema za mogući udar uključivala bi evakuaciju i druge mere zaštite, ukoliko se to pokaže neophodnim.
Stručnjaci naglašavaju da je sedam i po godina dovoljno vremena za pripreme, a trenutno postoji oko 97% šanse da asteroid promaši Zemlju. Radeći zajedno, naučnici i svemirske agencije nastavljaju da prate i analiziraju moguće pretnje iz svemira, obezbeđujući time sigurnost čovečanstva.
