Japanci su poznati kao jedan od najdugovečnijih naroda na svetu. Prema izveštaju World Population Prospects 2024 Odeljenja za ekonomske i socijalne poslove Ujedinjenih nacija, očekivani životni vek u Japanu za novorođene2014. godine iznosi 84,7 godina. Ova cifra svrstava Japan među zemlje sa najvišim očekivanim životnim vekom, dok globalni prosek iznosi 73,30 godina.
Jedan od ključnih faktora koji doprinosi dugovečnosti japanskog naroda jeste ishrana, koja se u velikoj meri zasniva na ribi i plodovima mora. Riba je bogata jodom i omega-3 masnim kiselinama, što ima značajnu ulogu u očuvanju zdravlja. Naime, nije samo genetska predispozicija presudna, budući da se Japanci, kada se presele na zapad, suočavaju sa povećanim rizikom od oboljenja koji su slični zapadnjacima. Tajna za dobro zdravlje i dug život, stoga, leži u specifičnoj ishrani.
Jod, koji se često nalazi u morskim algama (poput nori, kombu i wakame), igra ključnu ulogu u stabilnoj funkciji štitne žlezde. Japanci redovno unose ovu hranu, što rezultira niskim procentom hipotiroidizma i bolesti štitne žlezde. Pored toga, adekvatan unos joda može da doprinese prevenciji mentalnih i fizičkih poremećaja kao što su kretenizam kod novorođenčadi, kašnjenje u razvoju mozga, poremećaji pažnje i depresija. U ovom smislu, Japanci beleže mnogo nižu stopu ovih stanja u odnosu na zemlje sa čestom deficitom joda.
Zdrav metabolizam i niža stopa gojaznosti takođe su povezani sa pravilnom funkcijom štitne žlezde, koja zajedno sa zdravim unosom joda doprinosi smanjenju gojaznosti. U Japanu, stopa gojaznosti je značajno niža nego u mnogim zapadnim zemljama. To se može povezati i sa načinom života koji uključuje fizičku aktivnost i uravnoteženu ishranu.
Dr. David Deri, stručnjak za zdravlje, ističe da je jod jedan od najboljih antibiotika i antivirotika. U kontekstu brojnih bolesti koje često počinju ili se nastavljaju zbog upala izazvanih bakterijama i virusima, ovaj podatak dobija dodatnu težinu. Osim toga, svakih 17 minuta krv se ponovo cirkuliše kroz tkivo štitne žlezde, što znači da sa dovoljno joda, bakterije i virusi mogu biti eliminisani.
S obzirom na to da ljudsko telo ne može skladištiti jod, važno je da se ovaj mineral unosi na dnevnom nivou. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da odrasla osoba dnevno unese oko 150 mikrograma joda. Ipak, preventivno delovanje se postiže unošenjem većih količina. U Japanu, prosečan unos joda iznosi oko 12 miligrama dnevno, što je desetostruko više od preporučene vrednosti.
Zbog svega navedenog, možemo učiti od Japanca i povećati unos joda kroz prirodne izvore hrane i vode. U modernim vremenima, kada je zdravlje na prvom mestu, važno je razumeti kako određene namirnice mogu uticati na naše zdravlje i dobrobit. Inspirisani japanskom ishranom i načinom života, možemo se okrenuti zdravijim navikama koje potencijalno mogu doprineti našem zdravlju i dužem životu.
U zaključku, dugovečnost Japanca, koja se posebno naglašava u izveštajima o životnom veku, može se pripisati mnogim faktorima, a ishrana koja uključuje obilje joda igra ključnu ulogu. Usvajanje zdravih navika i prehrambenih praksi svakako može doprineti boljem zdravlju i kvalitetu života. Sledimo njihov primer i učinimo korak ka zdravijem načinu života, nadom da ćemo i mi zajedno sa tim poboljšati svoje zdravlje.
