Dok digitalni alati poput digitrona olakšavaju zadatke, veštačka inteligencija (AI) menja način na koji razmišljamo i donosimo odluke. Njena široka upotreba smanjuje oslanjanje na sopstvene kognitivne sposobnosti, što može imati negativan uticaj na kritičko razmišljanje, posebno kod mladih. Istraživanje objavljeno u časopisu „Societies“ ukazuje na to da su mladi ljudi između 17 i 25 godina posebno pogođeni negativnim efektima AI alata poput ChatGPT-a.
Jedan od nedavnih primera dolazi iz iskustva kanadskog preduzetnika i jutjubera Grega Ajzenberga, koji je razgovarao sa 22-godišnjim diplomcem sa Stanforda. Iako je ovaj mladić imao savršeni CV, u razgovoru se često mučio da pronađe reči, što je Gregu bilo neobično. Mladić je priznao da se oslanja na ChatGPT za dovršavanje svojih misli, što je dovelo do problema s kognitivnom brzinom kada alat nije bio prisutan.
Psihološkinja Ksenija Mišić, koja je razgovarala za Euronews Srbija, ukazuje na to da upotreba AI alata ne mora nužno značiti potpun gubitak kritičkog razmišljanja, već da prekomerno korišćenje može dovesti do problema. Ona objašnjava da je važno koristiti ove alate kao podršku, a ne kao zamenu za lične sposobnosti. Ksenija poredi korišćenje AI sa vežbanjem mentalnih sposobnosti: osoba koja svakodnevno vežba matemetiku biće bolja u tome od nekoga ko to ne praktikuje.
Prekomerno oslanjanje na AI može izazvati gubitak ekspertize i automatskih sposobnosti. Ksenija naglašava da studenti, ukoliko često koriste alate poput ChatGPT-a za pisanje eseja, možda nikada neće naučiti kako da ih samostalno napišu. Dok neki tvrde da čitava generacija prepušta razmišljanje AI, Ksenija smatra da je to delimično preterano, jer svi koristimo AI alat na različite načine — za zabavu ili efikasnost.
Kada se razmišlja o biznis modelima AI kompanija poput OpenAI, važno je razmotriti na koji način ti modeli utiču na javnost. Ksenija ističe da komercijalni motivi postoje, i da se u razvoj ovih modela ulaže ogroman novac, ali to ne mora nužno dovesti do štetnih efekata. Umesto toga, ona predlaže pravnu regulativu i obrazovanje kao načine za smanjenje potencijalno štetnih efekata.
S obzirom na to da AI alati omogućavaju brzu dostupnost informacija, savremeno obrazovanje se fokusira na razvoj veština umesto na memorisanje podataka. Ksenija smatra da je potrebno razvijati kritičko razmišljanje kako bi se filtrirali relevantni podaci i razumelo njihovo poreklo. Ona naglašava da društveni stav prema obrazovanju igra ključnu ulogu u tome kako mladi percipiraju važnost učenja.
Takođe, Ksenija upoređuje AI sa drugim olakšicama koje koristimo u svakodnevnom životu, kao što su spiskovi za kupovinu. Iako se AI koristi kao alat za pomoć u različitim zadacima, prekomerno oslanjanje može postati problematično. Osobe bi trebale da se preispitaju koliko su zavisne od AI alata i u kojim situacijama.
Govoreći o deci, Ksenija ističe da emocionalna inteligencija zavisi više od odnosa s roditeljima nego od AI. Preporučuje izbalansiranu izloženost ovom alatu, ukazujući na to da puko zabrane neće doneti željene rezultate. Roditelji koji su odrasli u digitalnom dobu mogu izbalansirati korišćenje tehnologije.
Na kraju, Ksenija je optimistična u vezi sa budućnošću kritičkog razmišljanja, smatrajući da AI može poslužiti kao alat. Iako postoje i strahovi inspirisani naučnom fantastikom, smatra da su oni često prenaglašeni. Razvijanje sposobnosti uz pomoć AI može poboljšati naše funkcionisanje, ali je važno da i dalje ulažemo napore u lični razvoj i obrazovanje.
