Naučnici upozoravaju da je ishrana mnogo složenija nego što deluje na prvi pogled, te da univerzalne dijete možda nisu najbolje rešenje za zdravlje. Različiti planovi ishrane imaju različite efekte; na primer, isprekidani post povezuje se sa gubitkom težine i smanjenjem upala, dok su niskomasne dijete i dijete sa malo ugljenih hidrata pokazale smanjenje „lošeg“ holesterola. Iako izbacivanje masne i kalorične hrane može teoretski biti korisno za srce, stručnjaci su dosad bili oprezni prema toj tvrdnji.
Novo istraživanje pokazuje da kvalitet namirnica može imati podjednaku važnost kao i same masnoće ili ugljeni hidrati. Dr Žijuan Vu, postdoktorand na Harvardu, ističe da je ono što jedemo u okviru niskomasne ili niskougljenohidratne dijete jednako bitno kao i sam dijetalni režim. Ova studija je obuhvatila 199.783 odrasle osobe, čije su prehrambene navike pratili tokom tri decenije koristeći detaljne upitnike.
Istraživanje je ocenjivalo kvalitet hrane, akcentujući važnost konzumiranja namirnica koje sadrže kvalitetne nutrijente, poput celih žitarica, voća, povrća i mahunarki. Nasuprot tome, ishrana lošijeg kvaliteta, koja uključuje skrob iz krompira i rafinisanih žitarica, dobijala je niže ocene. Tokom studije praćeni su metabolički parametri učesnika, uključujući brojne biomarkere u krvi, što je omogućilo istraživačima da razumeju biološki uticaj ishrane na srce.
Rezultati sugerišu da bez obzira na to da li je dijeta niskougljenohidratna ili niskomasna, ključno je fokusirati se na zdravu i celovitu hranu. Ovaj pristup smanjuje rizik od koronarnih bolesti srca za oko 15%. Na drugoj strani, potrošnja hrane nižeg kvaliteta može povećati rizik, čak i kada se prati neka od „zdravih“ dijeta.
„Naši rezultati ukazuju da je unapređenje kvaliteta ishrane ključno za zdravlje srca“, ističe dr Vu. Akcenat bi trebao biti na celovitim, minimalno prerađenim i biljnim namirnicama, uz izbegavanje rafinisanih žitarica i šećera. Iako niskougljenohidratne i niskomasne dijete mogu doprineti zdravijem življenju, najvažnije je kakav kvalitet hrane unosimo.
Preporuka naučnika za one koji žele da poboljšaju ishranu jeste da obrate pažnju na deklaracije na proizvodima, izbegavaju prerađene namirnice, i budu oprezni s skrivenim izvorima šećera, kao što su zaslađeni sokovi i grickalice. Dr Vu će rezultate ovog istraživanja predstaviti na godišnjem samitu Američkog društva za ishranu – NUTRITION 2025.
Ishrana je složen sistem u kojem kvalitet namirnica može imati ključnu ulogu u prevenciji različitih bolesti, uključujući srčane probleme. Kvalitetna hrana, bogata hranljivim materijama, najučinkovitije štiti srce i doprinosi opštem zdravlju. Stoga, izbor hrane koji čini osnovu ishrane može imati dalekosežne posledice na zdravlje pojedinca.
