Agencija za bezbednost saobraćaja pokrenula je novu kampanju pod nazivom „U kola bez alkohola“, kako bi ukazala na opasnosti vožnje pod dejstvom alkohola. Statistika pokazuje da svaka deveta osoba strada u saobraćajnoj nesreći koja je uzrokovana ovim prekoračenjem. Cilj kampanje je podići svest građana o štetnosti i problemima koje vožnja pod dejstvom alkohola nosi sa sobom.
Veljko Ćurčić iz Agencije za bezbednost saobraćaja ističe da je kampanja započela vikendom u Rumi i Zrenjaninu, a planiraju se aktivnosti u još osam lokalnih samouprava. Saradnja sa ugostiteljskim objektima je ključna, kako bi se preventivne aktivnosti sprovele direktno na terenu. Tokom vikenda su uživali u dobrom odzivu, a građani su podelili svoja iskustva i svežih zapažanja koja su, prema njegovim rečima, bila vrlo pozitivna.
Ćurčić se osvrnuo i na fiziološke efekte alkohola na vozače. Naglašava da usporavanje reakcija i otežano procenjivanje udaljenosti čine vožnju pod dejstvom alkohola izuzetno rizičnom, posebno za mlade vozače koji često imaju lažno samopouzdanje. Zakon zabranjuje vozačima sa probnom vozačkom dozvolom da imaju bilo kakav promil alkohola u krvi, a ova grupa se smatra jednom od najrizičnijih.
U okviru kampanje, Ćurčić je podelio zanimljive informacije o percepciji vozača. Trezan vozač može da uoči deset različitih stvari na putu, dok vozač pod dejstvom alkohola vidi samo četiri. Takođe, razlika u udaljenosti na kojoj vozači mogu da uoče znakove sa 50 kilometara na čas može biti značajna, što dodatno povećava rizik od nesreća.
Uprkos alarmantnim statistikama o vožnji pod dejstvom alkohola, iz Agencije su obradovani s informacijom da je broj smrtnih slučajeva u saobraćaju ove godine manji nego prethodne. Naime, u odnosu na isti period prošle godine, 14 lica manje je izgubilo život u saobraćajnim nesrećama.
Ćurčić upozorava na to da, premda statistika ukazuje na opadanje broja žrtava, svaki 182. vozač u saobraćaju upravlja vozilom nakon konzumacije alkohola, dok se procenjuje da kroz Beograd dnevno prođe oko 800 vozača pod dejstvom alkohola.
Kako bi se povećala bezbednost na putevima, predložene su i mere kao što su uvođenje alkobrava, uređaja koji automatski sprečavaju pokretanje vozila ako vozač ima alkohola u organizmu. Ove mere bi se prvenstveno odnosile na recidiviste, što je praksa u nekim zemljama poput Amerike. Alkobravi detektuju prisustvo alkohola pre nego što vozač pokrene motor, čime bi se mogla značajno smanjiti učestalost vožnje pod dejstvom alkohola.
Sve ove aktivnosti i predlozi ukazuju na ozbiljnost problema vožnje pod dejstvom alkohola i potrebu za daljim radom na eduikaciji vozača i prevenciji nesreća, a kampanja „U kola bez alkohola“ predstavlja korak u tom pravcu.
