Istaknuta kanadska fizičarka Polin Ganjon, bivša članica CERN-a, već godinama se bavi promocijom delo Mileve Marić Ajnštajn, koja je bila ključna figura u naučnim postignućima njenog muža, Alberta Ajnštajna. Ganjon je nedavno postala deo inicijative za posthumno dodeljivanje doktorata Milevi Marić od strane švajcarskog Politehničkog univerziteta u Cirihu, gde je ona bila prva žena koja je dobila priliku da studira fiziku.
Inicijativu je pokrenula italijanska fizičarka Gabrijela Grejson, a Ganjon se ubrzo pridružila, potrudivši se da kontaktira rektora univerziteta kako bi pokrenula ovu važnu temu. U razgovoru za Euronews Srbija, Ganjon je izrazila zabrinutost zbog nedovoljno prepoznate uloge Mileve Marić u nauci. „U naučnoj zajednici svi se slažu da je to greh što nije dobila diplomu i što nije poznata, barem koliko i Albert Ajnštajn“, navela je Ganjon.
Fizičarka je održala brojne prezentacije o Milevi širom sveta, uključujući i evropske zemlje, Južnu Afriku, Kanadu i SAD. Većina publike je bila zapanjena njenom sudbinom i uticajem koji je imala na Ajnštajna. „Albert Ajnštajn je ikona u naučnom svetu, ali je mileva gotovo nepoznata u globalnom okruženju. Zato sam započela ovu misiju da je predstavim svetu“, objasnila je ona.
Ganjon smatra da je Mileva značajno doprinela naučnom radu svog supruga. „Ajnštajn je često predstavljen kao usamljeni genij, ali je realnost takva da je on gotovo sve radio zajedno s Milevom. Bez nje, Ajnštajn ne bi bio onakva figura kakva je postao“, ističe Ganjon. Međutim, dodaje da postoje ograničeni dokazi o njenom doprinosu.
„Jedini dokazi su njihova prepiska. U pismima Ajnštajn naglašava koliko će biti ponosan kada završe zajedno rad na teoriji relativnosti. Radili su zajedno na važnim temama koje su dovele do Ajnštajnove revolucionarne godine 1905.“, kaže Ganjon. Ipak, Mileva nije potpisivala radove jer je to smatrala neetičnim, s obzirom na njenu neformalnu edukaciju.
U to vreme, Politehnička škola u Cirihu je bila jedina visokoškolska ustanova na nemačkom govoru koja je primala žene, ali nijedna žena prethodno nije dobila diplomu iz oblasti fizike. Mileva, koja dolazi iz Srbije i patrijarhalnog društva, bila je usmerena da pomogne suprogu u ostvarenju karijere, što je dodatno otežala njena situacija i nedostatak formalnog priznanja za njena dostignuća.
Fizičarka je izrazila nadu da će Univerzitet u Cirihu ispraviti ovu nepravdu prema Milevi, ali takođe ukazuje na to da univerzitet često iznosi izgovore zašto ne mogu dodeliti diplomu. Ganjon je pokušavala da kontaktira univerzitet, ali je naišla na prepreke i nerazumevanje.
„Na primer, posljednji odgovor koji sam dobila bio je da ne mogu potvrditi Milevin doprinos Ajnštajnovim radovima. Ali, to je prosto izgovor“, objašnjava Ganjon. Ona pominje pozitivan primer sa Univerziteta u Kembridžu, koji je retroaktivno dodelio diplome ženama koje su studirale u teškim okolnostima.
„Univerzitet u Kembridžu je izdao zvanične diplome za 900 žena. To je stvar koja treba da bude uzor svima“, podseća ona. Ganjon se nedavno susrela sa ministarkom nauke u ostavci, Jelenom Begović, koja je obećala da će se zalagati za Milevu Marić na zvaničnom nivou.
U zaključku, Ganjon se nada da će pritisak i dalje rasti i da će konačno biti postignuto priznanje za Milevu Marić, čime bi se ispravila istorijska nepravda i omogućilo joj mesto koje zaslužuje u naučnoj zajednici. „Sjajno je što danas imamo ovaj razgovor da bi ljudi saznali istinu“, završila je Ganjon.
